У емисији „На нишану Лазанског“ некадашњи југословенски министар спољних послова Владислав Јовановић и новинар и политички аналитичар Јован Џон Боснић разговарали су о томе колико је озбиљна америчка пинг-понг дипломатија о Северној Кореји и да ли евентуални самит у Сингапуру може донети неки резултат.
Одлука америчког председника Доналда Трампа да одложи састанак са севернокорејким лидером Ким Џонг Уном изгледа неозбиљно, каже Јовановић, али треба имати у виду да је на челу САД привредник који на политички терен преноси преговарачке трикове из трговине.
„За њега је важно да будућег саговорника на неки начин извуче из равнотеже, натера га да мало размишља и о алтернативним могућностима, непријатнијим и да том приликом открије неку своју слабост. То је део тога. А с друге стране, изгледа да Трампова околина указује да би пребрзо било да се oрганизује један политички састанак на врху, с обзиром да нису све претходне припреме одрађене, а то значи да супротна страна није довољно исцеђена у претходним разговорима“, објашњава Јовановић.
Јовановићева претпоставка је да америчке дипломате нису од севернокорејске стране извукле све оно чиме Северна Кореја располаже као алтернативним решењима, како би идентификовали слабости које би могли да искористе у разговорима на врху.
„Друго, Трамп има и проблем са Јапаном и Јужном Корејом, које би волеле да се ослободе нуклеарног потенцијала Северне Кореје, али то би значило и контразахтев, да се амерички нуклеарни потенцијал на том простору повуче, што би ослабило и Јужну Кореју и Јапан, тим пре што Јапан има мали комплекс визави Кине, која је велика нуклеарна, финансијска и поморска сила. То је нешто што Трамп такође мора да има у виду. Ако не задовољи њих или их не умири у довољној мери, ризикује да ослаби тај беочуг партнерства“, каже Јовановић.
То је врло важно, додаје он, због америчке премоћи у Пацифику, за коју се Трамп бори и супротставља Кини. Он очекује да преговарачких трикова пренесених из економије у политику буде још у преговарачком процесу између САД и Северне Кореје.
„Досадашњи председници сви су били политички оријентисани, нико није имао тај привредни бекграунд, нити је израстао из њега, иако је нешто о томе знао. А Трамп је израстао из тога, чак му је и отац био привредник, тако да имамо специфичну ситуацију на коју политички људи и у Америци и у свету нису навикли или нису довољно навикли“, каже Јовановић.
Са једне стране, замерка Трампу може да иде у правцу да амерички председник није довољно јасно идентификовао шта су минимални, а шта су максимални захтеви Америке.
Са друге стране, ниједна нова нуклеарна сила није стављена пред задатак да се одрекне свега да би јој се штитила независност, као што је случај са Северном Корејом.
Политика хоћу-нећу је карактеристична за политику Доналда Трампа, оцењује Боснић.
„Ако проверите како је водио бизнис пре него што је дошао на власт, испоставља се да је радио исто. Увек је тражио да нађе бољу ситуацију за себе — поништи, па поново пробај, иди у банкротство, па почни поново“, каже Боснић.
Такви принципи могу да важе и у дипломатији, с обзиром да су корени дипломатије у трговини. Међутим, данас се такође зна да ће свако ко се разоружа проћи као либијски вођа Муамер ел Гадафи, каже Боснић. Кимово окружење то пажљиво прати и неће дозволити да се тако нешто догоди са Северном Корејом.
