Да ће Кинези преузети „Горење“ било је извесно већ када су се на позив за проналажење стратешког партнера јавиле само кинеске компаније. Сада се већ са приличном сигурношћу може рећи да ће понос словеначке индустрије, компанију основану 1950. године, преузети кинеска компанија „Хајсенс електрик“. Она је јуче и званично објавила понуду о преузимању након што је за то добила зелено светло словеначке Агенције за тржиште хартија од вредности. Понуда важи до 26. јуна, па би после тога требало да буде познат и одговор, а очекује се да цео поступак преузимања буде окончан на јесен.
Како је пренео словеначки портал „Финанце“, понуда „Хајсенса“ је 12 евра по акцији, стабилно управљање компанијом, очување радних места, дугорочан развој компаније чији ће назив бити задржан, као и сви брендови „Горења“. Компанија са седиштем у Велењу би, поред својих брендова, производила и белу технику и одређену електронику за „Хајсенс“ брендове за европско тржиште. Услов кинеског произвођача телевизора и кућних апарата био је да добије већински удео у „Горењу“ — најмање 50 одсто плус једну акцију.
Намере кинеске компаније су, како је саопштила, да ојача поље истраживања и развоја, а план им је да „Горење“ постане центар за истраживање и развој и производни центар „Хајсенс групе“ у Европи. Та кинеска компанија, иначе, у истраживање и развој годишње инвестира пет одсто укупних прихода.
Судећи по саопштењу „Хајсенс групе“, запослени у фабрикама „Горења“ у Србији, којих је 2.300, а највише у Ваљеву, не би требало да страхују за своја радна места.
И директор корпоративних комуникација „Горења“ Денис Оштир недавно је изјавио да не очекује да ће се ова аквизиција негативно одразити на пословање фабрика „Горења“ у Србији, и то не само због клаузула које ограничавају отпуштање радника или гашење погона.
Он је објаснио да је „Хајсенс групи“ потребна производња у Европи, а како су јаки у сектору фрижидера, могуће је да ће фабрика у Ваљеву, која није потпуно искористила могућности, сада попунити капацитете. Подсетио је да су Кинези изузетно јаки у сектору клима-уређаја, па се може догоди да тим програмом допуне „Горење Тики“ из Старе Пазове, коју је централа у једном тренутку хтели да прода.
Да су намере „Хајсенс групе“ када је у питању „Горење“ озбиљне било је евидентно пошто је у последње време куповала акције словеначке компаније и према регистру акционара 24. маја је имала 27,74 одсто удела у компанији са седиштем у Словенији.
Консултант куће „Евромонитор интернешенел“ Фенг Џанг напомиње да би након преузимања нова компанија држала два одсто глобалног тржишта беле технике.
„Хајсенс“ ће постати десети највећи играч у тој индустрији и запретиће конкуренцији у Азији, али ће је ојачати и у Европи, оцена је Џанга.
„Горење“ је стратешког партнера почело да тражи у новембру прошле године како би заједнички погурали продају у западној Европи, у којој је постало захтевно пратити конкуренцију.
„Хајсенс“ ће преузимањем „Горења“ ући на тржишта западне и источне Европе, јер пет највећих тржишта компаније чине Немачка, Русија, Холандија, Пољска и Чешка, које генеришу 56 одсто укупног прихода.
Последњи словеначки привредни див, који је некада запошљавао 20.000 људи, а сада 9.600, преживeвши транзицију и опставши у ширим регионалним оквирима, већ неколико година, након три докапитализације, није у словеначком власништву, пошто 52 одсто капитала дели неколико страних компанија.
Крајем прошле године „Горење“ је прекинуло сарадњу са „Панасоником“, у оквиру које је последњих година развијало и продавало машине за прање веша и фрижидере за европско тржиште под брендом те јапанске корпорације. Разлог је био што је та сарадња чинила свега 1,5 одсто укупних прихода групе „Горење“.
И пре понуде о преузимању, сама вест да је управа „Горења“ изабрала „Хајсенс“ за стратешког партнера утицала је да цена деоница словеначке компаније скочи чак 70 одсто, објавили су словеначки медији.
Тамошњи аналитичари су оценили да је понуда Кинеза изненађујуће висока и да је у првом реду резултат њиховог интересовања за тржиште Европске уније.
„Горење“ је прошле године остварило приход од 1,31 милијарду евра, што је четири одсто више него претходне године, од чега је чиста добит износила 1,2 милиона евра. Ове године су планирали да повећају добит 10 одсто.
„Горење“, које ће, по свему судећи, бити још једна кинеска аквизиција на европском делу новог „Пута свиле“, само потврђује оцену немачког економисте Михаела Мартенса да је атинска лука Пиреј, коју су Кинези преузели, за њих значила отварање „капије Европе“ за економски продор на европско тржиште.
То најбоље говори податак да су медији у нашем региону у истом дану када и вест о Кинезима у „Горењу“ пренели и да ће Кинези улагати у иновације младих предузетника у Црној Гори, да је у на универзитету у Љубљани покренута словеначко-кинеска лабораторија суперрачунара, да кинеска компанија „Нингбо Ђифенг“ преговара о куповини немачког добављача аутоделова „Грамер АГ“.
Иако се Европска унија на разне начине опире уласку Кине на њено тржиште, конкурентност фирми из друге светске економије донела је реалност да су све чешће у европским компанијама кинеске газде.
Прошла година је била рекордна по вредности кинеског инвестирања у Европи. Само преузимање швајцарске „Сингенте“ од стране компаније „Чајна нешенел кемикал“ за 43 милијарде долара готово је било једнако целокупним кинеским инвестицијама у Европи у 2016. години, коју је иначе карактерисао 90 одсто већи раст улагања у односу на претходну годину.
