„Ништа се случајно не дешава у албанском политичком и друштвеном миљеу, па тако ни ово. Ако смо у једном периоду имали релативно затишје, сада свакога дана имамо понешто што можемо назвати инцидентом. То више нису инциденти већ појава. Уверен сам да се учесталост напада оркестрира из неформалних центара, а њих на Косову и Метохији има пуно. Чине их бивши припадници екстремиста из такозване ОВК“, каже наш саговорник.
Он објашњава да смо тако нешто видели много пута до сада, па чак и када је био мартовски погром 2004. године. Њега су режирале неформалне групе за које се испоставило касније да су биле повезане са формалним носиоцима власти у Приштини.
„Наравно, никада до пуне истине о томе нећемо доћи. Судски епилози су били такви као да је у питању кафанска туча, а не погром над читавим једним народом. Ако се ствари сада заврше само на вербалним реакцијама, бојим се да неће стати на овоме. Потребно је много делотворнија акција државних органа и мора се учинити још понешто на самозаштити српског народа.“
Челић каже да ни Кфор ни Еулекс не могу да заштите Србе, напротив.
„Очигледно је да је присуство дела међународне заједнице тамо на Косову и Метохији само храбрило екстремиста и оне који себе сматрају и називају државом да наставе у континуитету систематско насиље над Србима и свему што је српско на КиМ“, додаје професор који је и сам пореклом са КиМ.
Он сматра да је страх због оваквих напада индивидуална ствар. Са становишта безбедносне ситуације, стање у Метохији је најтеже, а српско становништво тамо показује изузетну храброст.
„Видели смо то у селу Петрич, када је група Срба дошла да обележи сеоску славу и када је стање доведено до ивице линча. Каменовани су упркос јаком полицијском обезбеђењу, али нису устукнули, обележили су славу упркос томе што су им животи били угрожени.“
А док се ново албанско насиље шири на КиМ такозвани косовски председник Хашим Тачи представио је своју аутобиографију у Бечу под називом „Нова држава, модерни државник“.
Челић истиче да нити је КиМ нова држава, нити је реч о неком модерном државнику, него о човеку који има прљаву и крваву биографију.
Тачи је, поред осталог, рекао да за договор са Београдом није довољно да Брисел само обезбеди салу и неколико ресторана, већ да треба да инвестира изворе, људе и време.
„Било би умесније да је уместо речи ’извори‘ Тачи рекао новац и онда би било јасније о чему се ради. Реч је о некој врсти трговине. Многи природни ресурси на КиМ су данас у рукама оних који су имали значајну улогу и током НАТО агресије на нашу земљу. Вероватно је то нека врста позива на заједнички инвестициони подухват“, каже Челић.
На питање да ли очекује референдум о косовском питању, професор Челић каже да као правник сматра да је он неизбежан, јер је у питању реконституисање државе, евентуална промена територије или организација власти.
