После почетног одушевљења могућностима које пружа интернет, након свега неколико деценија, сајбер криминал доминантнији је од традиционалних кривичних дела. Најчешће су сајбер пљачке, а највећу штету изазивају организоване групе које раде за терористе.
То потврђују случајеви из Ирана, Естоније, Јужне Осетије. Појединци одговорни за ова кривична дела понекад се нађу пред лицем закона, али никада са потпуном позуданошћу није доказано да одређене државе стоје иза сајбер напада, јер су електронски докази невидљиви, нема их на месту злочина.
Ипак, анонимни сајбер напади у САД обједињени су у лику виртуелног злочинца повезаног с Кремљом, а зове се „руски хакери“. Америчке власти су званично оптужиле Русију за хаковање мејлова чланова Демократске странке, како би помогла републиканском кандидату Доналду Трампу да победи, такође без опипљивих доказа.
Доскорашњи начелник одељења МУП-а за високотехнолошки криминал и најбољи српски стручњак у тој области Саша Живановић објашњава да просечан корисник заправо види само 16 одсто онога што се налази на интернету, а они који се баве криминалним радњама, односно желе да сакрију траг, оперишу на дарк вебу. Постоји много сервиса анонимности који функционишу према посебним протоколима, а често их користе и новинари како би сакрили извор, објашњава Живановић.
„Укуцате у гугл онион браузер или тор и добијете интернет страницу преко које преузмете браузер. Ту је мени у којем бирате из које земље ћете изаћи на интернет, са било које тачке света, али само функционисање те мреже је веома сложено, чине га десетине хиљада рачунара. Замислите интернет као паукову мрежу, саобраћај се никада не одвија праволинијском путањом, тако је и осмишљен у време Хладног рата, као одговор СССР-у. Дакле, кроз ту мрежу мој рачунар се качи на неку мрежу у Немачкој, из ње на Кину, излази преко неколико релеја да би дошао до крајње тачке. Сав саобраћај је криптован, шифрован. Проблем у истрази је у томе што се интернет протокол адресе, које су докази, чувају само одређено време“, објашњава Живановић.
Захваљујући такозваним сервисима анонимности Србија није идентификовала лица која су на страницама државних институција остављала поруке терористичке ОВК. Са истим проблемом суочио се ФБИ, али су за сва злодела оптужени такозвани руски хакери.
„Ако познајете материју, ако знате да нека земља не чува логове о приступу мрежи, деловаћете из те земље, како би сакрили свој траг. У таквим истрагама у дарк вебу, где се користе сервиси анонимности, често се примењују специјалне истражне технике, тзв. технике прикривеног иследника. Међутим, не постоје конкретни докази да би неког могли да оптужите. По мом мишљењу, чак не постоји ни основана сумња да бисте могли некога да процесуирате“, каже Живановић.
На питање да ли то значи да су за намештање америчких избора у том случају, уместо Москве, могли да буду оптужени Холанђани или ванземаљци, Живановић каже да је важно што, поред примарних, материјалних постоје и секундарни доказа, те да без њих све остаје инсинуација.
Он за читаоце Спутњика открива како је идентификован опасан сајбер криминалац који је дифејсовао важне српске сајтове, па чак и портал Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал.
Корисничко име и лозинку портала поделио је на лажном профилу на Фејсбуку. Тако је званични сајт Тужилаштва постао доступан свим грађанима који су на њему остављали поруке и фотографије. Био је то тежак ударац, нарушен је интегритет важне државне институције. То лице је сваки пут користило сервис анонимности, било је немогуће утврдити где је, ако је комшија имао бежични интернет, он је компромитовао његов рутер, преко њега излазио на виртуелну приватну мрежу, штитио се са пет корака, никаквим електронским траговима нисмо могли да дођемо до њега, присећа се Живановић.
„Чак смо тражили помоћ свих полиција у свету, ништа са тим електронским доказима нисмо могли да урадимо, али анализом и праћењем форума склопили смо његов психолошки профил, видели смо да је посећивао одређене хакерске форуме. Уочили смо његов стил писања, пре знакова интерпункције, стављао је размак. Тако смо знали да је на форумима исти човек, иако је имао увек нови потпис, ’никнејм‘“, каже Живановић.
Хакер је знао да га траже. Чак је контактирао и нашег саговорника на службени полицијски мејл, демонстрирајући силу кроз тврдњу да зна све о Живановићу, док он о њему, у реалном свету, ништа не зна. Информатички изузетно писмен, али језички недовољно, хакер је ипак ухваћен.
„Потврду да је то он смо добили тако што је његова мајка на свом профилу на Фејсбуку поставила фотографије са рођендана свог сина. На зиду његове собе великим словима био је исписан назив хакерског форума на којем је био јако активан. Он је чак био један од администратора, то нам је дало сумњу да се ради о том лицу“, присећа се наш саговорник.
Живановић додаје да правилно коришћење интернета мора бити закон за све. Најбољи доказ колику штету себи можете нанети је случај Хилари Клинтон која је прекршила безбедносну политику. Обични грађани могу да претрпе исту штету, која се у Србији, у неким случајевима пљачке преко глобалне мреже, мери десетинама хиљада евра, каже он.
„Многи грађани не знају да ли им је неки од уређаја преко којег приступају интернету компромитован малициозним софтвером, да ли се ради о ТВ апарату, рачунару, мобилном телефону, чак и фрижидеру. Процена је да ће 2019. године штета од сајбер криминала износити неколико трилиона америчких долара. Али томе треба додати да сајбер криминал не проузрокује само материјалну штету“, подсећа наш саговорник.
Живановић од недавно није на челу прве јединица српске полиције која је формирала заједнички истражни тим са колегама из иностранства и успешно решила хиљаде случајева сајбер криминала. После пензионисања ангажовала га је Нафтна индустрија Србије на пословима који нису повезани са високотехнолошким криминалом, али ће знање из те области пренети колегама у тој компанији.
„С обзиром да у НИС-у ради готово 10.000 људи, потрудићу се да колеге упутим у правила безбедног коришћења интернета, пре свега како да своју децу заштите од педофилије“, каже Саша Живановић на крају разговора за Спутњик.
Иначе, Србија је још 2005. године приступила Конвенцији Савета Европе о сајбер криминалу, а истрага подразумева сарадњу са свим полицијским јединицама у свету. Захваљујући партнерству са ФБИ српски тим за истраге сајбер криминала најбољи је у региону, а одличну сарадњу има и са Националном криминалистичком агенцијом Велике Британије, Савезном криминалистичком полицијом Немачке и колегама у Аустралији. Сарадња са стручњацима Руске Федерације за сада се остварује само преко Интерпола.
