Без обзира на развијену музичку теорију, музички стваралачки процес до дана данашњег са тешкоћом може да се уклопи у формални алгоритам због нераскидиве везе са емоционалним животом творца. Проучавање овог аспекта стваралачког процеса од великог је интереса за стручњаке који се баве вештачком интелигенцијом.
Данас истраживачи већ могу да успоставе везу између човека и програмског агента тако да програм који добија информацију о емоционалном стању и намерама човека може компјутеру да послужи као наставак људског разума и тела.
Музика људског нивоа
Асистент композитора је софтвер који може самостално да креира композиције на људском нивоу, високог естетског квалитета. Асистент је паметни креативни помоћник који може да допуни ноте које напише композитор сопственим нотама, акордима и њиховим комбинацијама, саопштили су за РИА Новости сарадници Института а интелектуалне кибернетичке системе НИНУ МИФИ.
По речима научника, за достизање тог циља било је потребно проанализирати теорију музике (издвојити тонове, акорде, њихове комбинације), направити семантичке карте на бази ове анализе и повезати их моделима човекове емоционалне перцепције музике.
Нови програмски систем принципијално се разликује од сличних разрада тиме што виртуални сарадник може да одржава емоционални контакт са човеком, истакао је професор Института интелектуалних кибернетичких система НИНУ МИФИ Алексеј Самсонович.
„Већина сличних апликација представља неуронску мрежу, обучену да компонује музику или да слика слике. Али ми имамо другу идеју — уловити расположење човека и пратити логику тог расположења“, казао је он.
Семантичка карта уместо неуронске мреже
Према његовим речима, метода није заснована на неуронским мрежама, већ на семантичкој карти, где је човеково стање представљено као тачка у афективном простору. Свако могуће деловање такође има координате у том простору и постоји неки закон који повезује једне координате са другима, пратећи логику емотивне перцепције. Постоје такође и ограничења која одређују закони музичке хармоније и ритма.
„Ипак, ограничења не могу да одреде све и остављају извесну стваралачку слободу. Ову слободу користи и наш модул, руководећи се семантичком картом и правилима одабира координата на њој, узимајући у обзир еволуцију емоционалног стања човека. Желим да приметим да се овде не ради о обучавању, модел се изводи на основу основних принципа психологије (базичних психолошких аспеката човековог понашања). У том смислу овакав модел може да објасни суштину појаве стваралаштва, док неуронска мрежа не може“, објаснио је Алексеј Самсонович.
Узајамно разумевање између композитора и вируталног помоћника постаје могуће захваљујући томе што се систематизују и чувају у програмској средини различити типова емоционалних реакција човека на музичке елементе — акорде, њихов редослед и интервале.
За акумилирање и коришћење програмских информација о успешним и умесним спојевима тонова користи се методика семантичке карте, која омогућава виртуалном композитору не само да настави по свом укусу мелодију коју је задао корисник, већ и да прати његово расположење, нудећи разне варијације развоја и бирајући пратњу.
Једначине за расположење
Приликом разраде методе била је кориштена специјална апликација која је нудила учесницима тестирања да процене различите комбинације акорда по скали од један до десет на основу три критеријума: пријатно–непријатно, весело–тужно, узбудљиво–досадно. Такав систем оцене омогућава стварање тродимензионалне семантичке карте.
„Полазимо од претпоставке да човеков избор некаквог понашања на основу социјалних емоција, осећања и узајамних односа може да се опише релативно простим динамичким једначинама. Једноставан модел понашања на основу семантичке карте и две једначине не може се разликовати од човековог у једноставној парадигми социјалног деловања у виртуалом окружењу“, рекао је Алексеј Самсонович.
Он је истакао да најперспективнији прилаз у тој области истраживања може да понуди когнитивна архитектура, стварање на основу психолошких података и неуронауке таозваних биолошки инспирисаних когнитивних архитектура (БИКА).
Према речима научника, разрађена технологија се може прилагодити и примењивати не само у музици, већ и у многим другим областима дигиталног стваралаштва, такође и у ширем смислу и за роботе-хуманоиде. Креирање и увођење у употребу оваквих разрада важан је корак на путу проучавања социоемоционалног аспекта интелекта, одговорног за распознавање емоција, намера, мотивације и жеља.
Кључни резултати истраживања објављени су у часопису „Просидија компјутер сајенс“.
