Српска листа позвала је званичнике Европске уније да јавно објасне изјаву шефице Канцеларије ЕУ на Косову и Метохији Наталије Апостолове да етнички мотивисани напади на косовске Србе „почињу да изгледају као мило за драго“. Наводећи да је од 1. маја на Косову и Метохији забележено више од двадесет напада на Србе и њихову имовину, а да је напад на школу у Сувом Долу код Липљана трећи у коме су директне жртве деца српске националности, Српска је изразила „згражавање“ изјавом представнице ЕУ уз оцену да је „релативизација злочина најбољи пут његовог понављања“.
Како тумачити оваку изјаву представнице ЕУ на Косову и да ли се она може читати као став целе ЕУ, али и покриће за албански план Б —уједињење Косова и Албаније?
Професор међународног права Дејан Мировић за Спутњик каже да оваква изјава не долази први пут из уста једног званичника међународне заједнице.
„Та изјава је парафразирање оне чувене фашистичке изјаве Бернарда Кушнера по доласку на Косово и убиства 14 српских жетелаца у Старом Грацком да је то освета. Међутим, ова изјава је још гора јер долази 18 година касније јер уместо да бране жртву, они је и даље криве. То је у маниру Хитлерове политике“, оцењује наш саговорник.
Мировић верује да би наша власт требало да се окрене ка делу ЕУ која нас подржава и која жели да се укључи у процес решавања косовског питања, као што је Шпанија. Како наводи, то би нашу позицију у преговорима додатно појачало али и навело можда и остале чланице које не признају Косово да се активирају. У супротном, каже он, лако може да се деси да ако ствари остану како сада стоје, да се заиста иза свега крије план да се Косово и Албанија уједине и тако уђу у ЕУ. Међутим, једно не могу да добију чак и ако то ураде.
„Могу они и да се уједине и да Раму прогласе за краља Албаније и Косова, али они докле год Србија не потпише правно обавезујући споразум са том творевином неће моћи да уђу у УН. Значи, узалудан им је посао“, наводи Мировић.
Посланици „Српске листе“ у уторак су покушали да се састану са амбасадорима Квинте у Приштини како би затражили одлучну реакцију поводом последњих напада на Србе, али се амбасадори нису појавили.
Референдум за припајање Косова Албанији, ако Приштина до краја ове године не буде напредовала у међународном погледу, као што је чланство у УН, јесу план Б који су Албанија и Косово најавили као одговор међународној заједници. Низом међусобних уговора они су тај план већ почели полако да реализују, као што је систем „отворених граница“, по узору на Европску унију.
Ова синхронизована акција није наивна, како се чини на први поглед. Косово ни после десет година од проглашења независности није ближе суверенитету, оном које имају међународно признате државе. Уколико не добију оно што желе, а то је признање од стране Србије, било директно или индиректно, они могу да активирају стару претњу и одрже референдум о припајању Албанији.
Рамуш Харадинај је, подсетимо, већ државни празник државе Албаније, „ Дан заставе“, увео као државни празник Косова.
Најаве Тачија да границе Албаније и Косова треба да буду отворене по узору на ЕУ, већ се остварују, мада оне ни сада практично не постоје. Те границе су сада уклоњене и на папиру, а то не би урадио да није добио зелено светло са стране.
