Амбасадор САД је у интервјуу за „Брајтбарт њуз“, алудирајући на изборе на којима су нагли узлет доживеле конзервативне странке у Немачкој, Италији, Мађарској и Аустрији, изјавио да жели да „ојача европске конзервативце који се буде из тихе већине“.
Док су поједини немачки политичари оценили да се Гренел оваквим изјавама меша у унутрашњу политику те земље, из Стејт департмента су поручили да америчке дипломате имају право да износе своје мишљење.
Историчар и политички аналитичар Саша Адамовић за Спутњик каже да би Срби, да су злурад народ као што нису, вероватно умели да уживају у изјавама новог америчког амбасадора у Немачкој и његовим експлицитним ставовима на тему Европске уније и онога што се у њој дешава.
„И ми од двехиљадите године, од амбасадора Монтгомерија, па све до данас када је у Србији амбасадор Кајл Скот, имамо дугу историју такозваног мешања америчких амбасадора у унутрашње послове једне суверене државе. Наравно да се та врста мешања представља као нешто нормално и уобичајено, иако она излази из свих дипломатских конвенција. Са друге стране, нови амерички амбасадор Гренел заправо је коначно један дипломата који припада изворном Трамповом покрету, за разлику од неких других из Стејт департмента који чувају своје позиције још из времена претходних администрација. Његове изјаве су апсолутно у складу са оним што заступа амерички председник Трамп, који је на изборима у САД и победио као антиестаблишментски кандидат“, оцењује Адамовић.
Како каже, зато и није ништа необично да Трампов представник у Немачкој има симпатије за сличне европске покрете који су, како се показало, у Европи у великом успону.
„Са једне стране имамо пример Алтернативе за Немачку, која је по свим истраживањима јавног мњења друга по снази политичка опција у тој земљи, затим снажне конзервативне странке на власти у Мађарској и Пољској, као и чврсту конзервативну коалицију у Аустрији, коју предводи Себастијан Курц са вицеканцеларом Ханс-Кристијаном Штрахеом. Сада је и у Италији недавно успостављена антиестаблишмент коалиција. Све ово говори да је Европска унија у некој врсти превирања, а да се владајући европски естаблишмент налази у великим проблемима“, напомиње Адамовић.
Према његовим речима, невероватно је да се европски либерални естаблишмент сваки пут изнова чуди томе што Доналд Трамп и његова администрација желе да испуне предизборна обећања.
„Трампова политика је од првог тренутка била потпуно јасна, а његов такозвани трговински рат против ЕУ заправо није никакав трговински рат већ покушај да се уравнотежи економска сарадња између европских држава и САД. Изјаве амбасадора Гренела, али и цела политика Трампа према Унији заправо је удар на овакву ЕУ и оно што је она досад представљала. То је Европска унија која је већ дуго у озбиљној економској кризи и која се налази пред хиљаду готово нерешивих проблема, а како ствари стоје и без наде да ће до тих решења доћи. Зато и није нека велика штета што је таква ЕУ у овом тренутку доведена у питање“, категоричан је наш саговорник.
Европска унија се, додаје Адамовић, налази на раскршћу, и просто је невероватно да владајућа елита више не зна којим путем да крене.
„ЕУ оваква каква је заправо више не функционише. Зато није ни чудо што је протеклих година дошло до раста такозваних конзервативних, десних или популистичких покрета који имају намеру да воде политику такозване ’нелибералне демократије‘ у смислу како ју је дефинисао премијер Мађарске Виктор Орбан. Они управо таквом политиком желе да се супротставе бриселској политици ’либералне недемократије‘ у којој је одједном народ, који је темељ и основа сваког демократског поретка, постао сумњив јер више не ради онако како се очекује и више нема поверења у бриселску еврократију чија се политика на многим пољима, од економије, преко мигрантске политике, до терористичких напада, показала као потпуно погрешна“, примећује Адамовић.
Са друге стране, указује наш саговорник, захваљујући Трамповој политици, али и политици Руске Федерације, многе европске државе сада имају шансу да сачувају ЕУ у неком новом формату и поставе је на сасвим друге основе.
„Те основе би заправо значиле једну нову Европу, Европу нација, а не Европу имиграција, економске кризе, демографских губитака и свега онога што је током година Европу претворило у једног политичког патуљка са све мањим утицајем у свету“, закључује Адамовић за Спутњик.
