Са адвокатом Гораном Петронијевићем, који је за Спутњик коментарисао најважнија недељна дешавања, разговарали смо о одустајању Приштине од дијалога са Београдом, о захтеву Шпаније и земаља Вишеградске четворке да се укључе у Бриселски дијалог, о најави формирања Клуба 100, чији чланови би наводно требало у Србији да агитују за НАТО, наравно и о предстојећем Светском фудбалском првенству у Русији…
Одговарајући на питање зашто је и под чијом инструкцијом је Приштина прекинула Бриселски дијалог, Петронијевић је указао на то да су Албанци народ који у свим великим светским превратима никада није завршио на истој страни на којој је и почео. Они прате национални интерес, немају скрупула, истиче саговорник Спутњика, уверен да САД, њихови садашњи савезници и спонзори, то не знају.
— Са друге стране, Албанци никада нису урадили ниједан потез на своју руку, а Вашингтон је, нажалост српског народа, пре двадесетак година направио стратегију ослањања на албански фактор на Балкану. Обећали су им ту велику Албанију и они је сада убрзано спроводе. Веома су нервозни, а то је добар знак, јер схватају да им истиче време и да су сваког дана све слабији, за разлику од наших пријатеља — Русије и Кине.
Да ли искључујете наставак дијалога?
— Ја сам све те бриселске такозване разговоре од почетка, када је почела да их води Демократска странка, назвао бриселским неспоразумима и са тим уверењима остајем до данас. Да су у питању било какви споразуми, они би се спровели. Сада то звучи овако: „Срби, ви ћете урадити оно што смо се договорили, а онда, када ви то урадите, Албанци неће испоштовати договор.“ То је неспоразум. Кад год се нешто у Бриселу потписало ни енглеска, ни албанска, ни наша верзија није исто изгледала и тешко да се из те три верзије могла извести једна.
Поједине чланице Европске уније су затражиле, баш због те нетранспарентности, да се земље чланице Вишеградске групе и Шпанија укључе у дијалог. Да ли можда можемо да тражимо решење у том правцу?
— То је покушај решења и по први пут укључивање Европске уније као Европе, а не вашингтонске Европске уније. Потенцирам на томе да људи разликују шта су интереси Брисела, а шта интенције Брисела, земаља ЕУ и земаља Европе. Последњих десетак година расте антагонизам између онога што Брисел ради и интереса европских земаља. Укључивање земаља Вишеградске групе и Шпаније може да значи само побољшање у односу на оно што смо до сада имали. Читава прича о томе како се у Бриселу разговара и како је Брисел стајао иза тих преговора је једна криптоваријанта онога што је Вашингтон диктирао. Пре седам дана смо имали страховит удар на ЕУ — формирана је италијанска влада, Рахој дао оставку у Шпанији, а исте ноћи су ступиле на снагу санкције које су САД увеле својим савезницима. Ако узмете „брегзит“ и ако узмете све оне несагласности које се догађају унутар Европске уније, сада дефинитивно можете рећи да има педесет одсто мање ЕУ.
Где је ту Србија?
— Пре шест месеци сам рекао да српска влада под хитно мора, поред Министарства за европске интеграције или Канцеларије за европске интеграције, да уведе и Министарство за европске дезинтеграције. Значи, припремајмо земљу, простор, економију, политику и све оно што може да се догоди, ако дође до брзог и убрзаног неконтролисаног распада ЕУ. Ако једна велика Немачка има одштампан први контингент марака у случају да дође до пропадања евра, онда би то требало посебно да имају земље као што је Србија. Сад смо на пола да Унија може да опстане, на пола да ће нас примити за десет година. Постоји и варијанта да ће ЕУ пропасти у наредне три године и да ће доћи до одређених тектонских поремећаја у економији, привреди, царинама. Сорош прети новим таласом избеглица како би тобож спасао Европу која више нема радну снагу. Вашингтонска Европска унија, као таква по концепту, не треба ни сама себи, а камоли нама, а читав тај модел би могао да се метафорички представи као једна врста компјутера коме су тастатура и миш у Вашингтону, хард диск у Лондону, а штампач и екран у Бриселу.
Најављено је формирање Клуба 100 као подршка НАТО-у у Србији?
— То може да буде пропаганда сама по себи, да ми почнемо да сумњамо једни у друге. НАТО ће овде деловати по црногорском моделу — водили су пет година жестоку пропаганду, а када су схватили да то не може да прође на референдуму, измислили су чувени државни удар. Народ у једном тренутку није знао шта се догађа. Направили су русофобичну ситуацију и сем тога што су добили на изборима, ушли су без проблема у НАТО. То је оно што може да буде модел и велика опасност и за Србију, али сам убеђен да се то у нашој земљи неће догодити без озбиљног отпора.
Метју Палмер, в.д. заменика помоћника америчког државног секретара, оптужио је Русију да жели неред на Западном Балкану и да се супроставља одлуци многих земаља региона да иду евроатлантским путем…
— Изјаве руских званичника су потпуно другачије. То само говори о преламању интереса великих сила, и то не први пут. Ми смо 1999. заратили са толиким бројем НАТО земаља и то нико није могао да схвати. Ствари треба посматрати још из 1995. године када је Алијанса имала план да загосподари Балканом. Сада је 2018. година, они и даље немају контролу над Балканом и знају да је то због Срба. Скоро је један од њихових генерала рекао „српски реметилачки фактор“. Ми смо учинили једну од највећих услуга човечанству, а то је да смо НАТО задржали док друге земље нису ојачале до оног степена да могу да им се супротставе и да орвеловска слика постане нереална. Ми смо учинили своје, а сада, господо Руси и господо Кинези, изволите им се супротставити.
Може ли Србија да остане неутрална?
— Она то мора. Неко то зове замрзавање сукоба, а то је само немогућност решавања истих. Ако неко каже да смо дужни да разрешимо ситуацију због будућих генерације, онда треба да знамо да се може разрешити једино ако би признали Косово и да све Србе, српске цркве, препустимо стварању „Велике Албаније“. Суштина је да САД постају свесне да нису више војно најјаче, да губе и монетарну снагу. Било би јако добро да се дозову памети и да направе нову мировну конференцију о прерасподели света. Трећи светски рат траје већ 20-30 година. Овакав интензитет и овај број сукоба који влада на простору Европе и Азије и Африке и Северне Африке, Блиског истока, представља почетак или тихо трајање глобалног сукоба. Поготову сада када је Русија довољно ојачала.
Очекујете ли можда неку ескалацију сукоба у Украјини уочи СП у фудбалу?
— То је један од модела који су они примењивали. Сетите се Олимпијских игара у Сочију. Могу да изазову сукоб, али он неће моћи да се прошири, нити ће ескалирати на тај начин да ће Русија морати да се умеша. Путин је рекао: „Ми да хоћемо, ми смо за 24 сата тамо где би многи прижељкивали да будемо, али ми то не желимо“. Стратегија НАТО-а била је да се Русија увуче у сукобе и да се исцрпи, али је Путин одличном стратегијом учинио управо супротно — увукао је управо Запад да финансира Украјину. Направио је контра игру и мислим да је Запад тога свестан.
Амбасадор Русије Чепурин је уочи Светског првенства у фудбалу председнику Вучићу симболично уручио лопту и рекао да Срби треба да се осећају у Русији као код куће.
— Ја идем и осећаћу се, наравно, као у Србији. Калињинград је посебна територија и тамо нас очекује посебна атмосфера. У контакту смо са нашим пријатељима из Естоније, Литваније, Пољске и Русије. Чекају нас да заједно прославимо макар победу над Швајцарцима, полу Албанцима, имајући у виду њихов састав тима. Али да не дижемо то на тај ниво, то је спорт, и ако Бог да дâ победимо, па да онда са Бразилцима играмо један ревијални меч у Москви.
