Руски амбасадор у Београду Александар Чепурин изјавио је да постоји могућност да се Русија „још дубље укључи“ у решавање косовског проблема. Поводом те изјаве председник Србије Александар Вучић је рекао да се разговори воде под окриљем ЕУ, али да није реално да се ситуација разреши без САД и Русије.
„Ми смо спремни за наставак разговора, али за велика решења, она која треба да обележе нашу будућност, миром и компромисом, за то морате да имате ЕУ, али и велике силе — САД, Русију и Кину“, рекао је Вучић.
Георгиј Енгелхарт са Института славистике Руске академије наука сматра да би укључивање Русије у преговарачки процес у вези са судбином Косова свакако олакшало позицију Београда на тим преговорима.
„Зато мислим да ће остали учесници, односно у првом реду САД, ЕУ, и наравно Приштина веома активно иступати против било каквог ширења формата преговора и да ће посебно бити против укључивања Русије“, каже он за Спутњик.
Енгелхарт истиче да сви западни учесници и наравно Приштина не желе да позиција Београда у тим преговорима ојача. Наш саговорник подсећа да смо сведоци веома снажног притиска који се врши на Београд.
„Постављени су рокови, односно помиње се почетак следеће године, текст тог некаквог завршног документа о пуној нормализацији односа је већ формулисан и све у вези са преговорима се своди на то да Београд потпише признање независности Косова, а не да ојача своју позицију или да дође до решења које би било прихватљивије за Србију“, истиче стручњак Инситута славистике Руске академије наука.
Шефица Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука Јелена Гускова за Спутњик каже да би било добро ако би се преговорима прикључили фактори као што је Русија, јер Москва у последње време у међународним оквирима игра све значајнију улогу.
„Измена формата преговора би могла да привуче нове посреднике у преговарачки процес. Русија има статус објективног фактора у преговарачким процесима. Москва не би дозволила да преговори постану антисрпски. Осим тога, пре него што је установљен формат Бриселских преговора, Русија је већ учествовала 2007. године, односно слала своје стручњаке на КиМ у оквиру међународне групе, како би били установљени конкретни задаци и теме које ће бити разматране на будућим преговорима“, подсећа Гускова и додаје да се са преговорима у вези са ситуацијом на КиМ одуговлачи и да сада цео процес виси у ваздуху.
Гускова каже да Москва данас безусловно подржава територијално јединство Србије, али и додаје:
„Русија се чврсто залаже за поштовање одредби Резолуције 1244 у којој се говори о територијалној недељивости Србије. Међутим, када је пре неколико година Запад схватио руски став, онда су почели притисци на Београд, уместо дотадашње пресије на чланове Савета безбедности УН или ЕУ. Русија ће увек подржавати Србију у Савету безбедности. Једино остаје питање колико Београд може да издржи, односно задржи такав став. Међутим, ако сам Београд одлучи да призна независност Косова, Москви не преостаје ништа друго, него да каже: ’То је ваша одлука и са њом даље радите шта знате и умете‘.“
Шефица Центра за изучавање савремене балканске кризе закључује да би коначно требало решити статус КиМ и обавезно уговором одредити статус Срба који тамо живе, као и шта ће бити са споменицима културе и историјским наслеђем.