У тексту се наводи да није ствар у стотинама хиљада људи који су протеклих година пристигли преко Медитерана.
Турска их је прихватила више, чак и „малени“ Либан и Јордан прихватили су два милиона избеглица, указује америчка телевизија, а пренео је сајт Б92.
Како се наводи, питања ко треба да преузме одговорност за оне који долазе, као и да ли би у европским земљама требало да постоји систем квота за расподелу избеглица, жестоко се оспоравају.
„Они који су деловали сами, углавном су наљутили своје комшије јер се проблем прелио. Међусобно поверење између нација у блоку је испарило“, наведено је у тексту.
Додаје се и да су антиимиграционе партије експлоатисале хаос, освајајући гласове док су изазивале страх од странаца.
„Све док одбијамо да признамо да имамо проблем као колектив, који може бити решен само заједничким решењима, све док то не видимо, нећемо ни наћи решење“, рекао је потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс.
„Пашћемо сви као заједница“, додао је он.
Европска унија, истиче се у тексту, сада се суочава са колективним неуспехом, борећи се за реформу правила азила (Даблинска регулатива).
„Ако се регулатива не поправи, то би могла да буде смртна казна за безвизно путовање и лако прекогранично пословање широм Европе — два крунска постигнућа у блоку“, наведено је у тексту.
Борба за „поправку Даблина“ за две године није се показала успешном.
Није било успеха у намери да се промени највећа „даблинска контрадикторност“: мигранти морају да траже заштиту у првој земљи ЕУ у коју дођу.
С обзиром на то да већина миграната у Европу долазе преко Турске или Либије, то би значило да треба да траже заштиту у земљама попут Грчке и Италије.
Управо је то правило било и разлог тензија око брода „Акваријус“ који је превозио 629 људи, укључујући трудницу и децу која су спасена на обали Либије.
Италија, која контролише спасилачке мисије у Средоземном мору, зауставила је брод, тврдећи да му је Малта ближа и да она треба да преузме одговорност.
Француски председник Емануел Макрон је потом оптужио Италију за „цинично, неодговорно понашање“.
То нова влада у Риму није могла лако да прогута, тврдећи да француска полиција блокира хиљаде миграната који покушавају да напусте Италију, придржавајући се правила ЕУ о азилу.
Онда је ускочила нова шпанска влада, која је понудила луку у Валенсији, где ће брод да буде прихваћен.
„Ово није нешто где би Малта, Италија, Грчка или Шпанија требало да буду остављене саме. Земље које нису на Медитерану не би требало да користе географију како би ослободиле себе од обавеза“, рекла је висока званичница ЕУ за миграције Роберта Метсола.
Како се наводи у тексту, проблем је искључиво политички, не и технички. Мађарска и Пољска одбијају да прихвате избеглице, а друге нације једва да су допринеле ранијем неуспелом покушају ЕУ да раздели терет избеглица.
Проблем је ставио велики притисак на немачку канцеларку Ангелу Меркел, која је 2015. године одбила да затвори врата за мигранте који беже из Сирије и Ирака. Сада министар унутрашњих послова Хорст Зехофер жели да одбије избеглице које су регистроване било где другде.
Аустрија и Данска, у међувремену, развијају идеју о избегличким камповима изван Западне Европе, тачније на Балкану.
Директорка Европског института за миграциону политику Елизабер Колет навела је да су такви планови „сигнал очајних времена“.
„Те идеје… Изгледају добро на папиру, али је тешко наћи земљу која није чланица ЕУ, а која је вољна да буде ’вазал‘ у овом смислу, или створити систем који би заправо функционисао. Оно што се променило сада је ниво политичког очаја укљученог у остваривање ових идеја. Земље су вољне да ставе више тога на сто — то јест да плаћају земље трећег света више — и мање су забринуте због тога колико добро оне функционишу“, рекла је она.
Европски лидери наложили су да решење мора да буде нађено овог месеца.
Ниједно није на видику, а Меркелова и њене колего поново ће о томе морати да разговарају на самиту 28. и 29. јуна.
Нова италијанска влада обећала је да ће депортовати десетине хиљада миграната што пре, а то ће постизање споразума учинити још тежим.
„Европа може да буде пример свима на овом питању, али морамо да видимо стварну политичку вољу и да одустанемо од реторике. Лопта је у њиховим рукама. Свет гледа“, закључила је Метсола.
Танјуг
