Она је у интервјуу за немачки часопис „Шпигл“ оценила да је вероватноћа напада Русије на њену земљу „значајна“, а такође је изразила спремност на одбрану у случају руске војне „инвазије“. Далија Грибаускајте је говорила о потреби да се „психички, политички, технолошки, срцем и душом“ спремају за такав развој догађаја.
Она је такође запазила војну супериорност Русије, наглашавајући да су Литванци спремни да бране своју земљу од сваког непријатеља, а западне државе је позвала да трезвено процењују могућности Русије, да престану да је потцењују и да се према њој односе превише „благо“.
Руски експерти оцењују да такве изјаве не носе само русофобски карактер, већ имају и циљ да подстичу конфликте и даљу ескалацију тензија.
Треба се сетити да ниједан руски политичар никада није говорио о освајању Вилњуса, Риге или Талина – о томе говоре само лидери и политичари тих земаља, истичу политиколози.
„Да није таквих изјава, многи би већ заборавили на постојање таквих земаља као што су Литванија, Летонија и Естонија. Оне ништа не доприносе Европској унији, него су само потрошачи. За две године завршава се још један седмогодишњи период и ЕУ треба да одобри нови буџет. Сада, када је поново покренуто питање буџета, велика је вероватноћа да ће бити размотрен програм финансирања земаља Источне Европе. Међутим, пракса у којој јаке економије сливају новац у касу ЕУ како би подржали слабије економије, могла би да се промени. Отуда та поновна активизација русофобије не само у балтичким земљама, него и у Пољској. Они се плаше да ће остати без донација ЕУ и да ће морати сами да зарађују“, рекао је за Спутњик руски политиколог Игор Шатров.
Политиколог оцењује да је за балтичке политичке елите русофобија „политички капитал“, који им омогућава да добију додатна средства од Запада, наводно за очување безбедности, заштиту граница и стабилност.
„Балтичке земље нису научиле саме да зарађују, зато што је током година чланства у ЕУ дошло до масовног одлива становништва, а производни капацитети су уништени. Сходно томе, те земље су уместо јачања економије добиле потпуну зависност од донација из Брисела. Користећи русофобију као робу, те земље рачунају да ће задржати некакву стабилност. Због тога балтичке државе са задовољством уступају своју територију за распоређивање НАТО трупа и због тога увек постоје изјаве о наводној руској претњи“, каже Шатров.
Далија Грибаускајте, која је на челу земље од 2009. године, позната је по својим антируским ставовима. Она је и раније оптуживала Москву да спрема агресију на балтичке земље и земље Запада, мада је крајем прошле године давала изјаве и да „са Русијом треба сарађивати, а не ратовати“.
Москва је више пута наглашавала да нема никакве офанзивне планове, а наоружање у близини граница земље поставља се искључиво у одбрамбене сврхе.
„Далија Грибаускајте у свакој ситуацији, са разлогом или без разлога, у сваком сусрету са новинарима користи прилику да говори о наводној руској претњи. То звучи смешно, тим пре што Литванија има многе друге бриге и проблеме. Али, судећи по томе што те речи изговара председница земље, та држава изгледа да нема других брига, осим да се спрема за рат са Русијом. Да није тужно, било би смешно“, наводи Шатров.
Руски политиколози такође подсећају да се у последње три-четири године антируска хистерија активно шири балтичким земљама, а да тамошњи политичари константно покушавају да убеде свој народ да треба очекивати агресију са Истока, односно од стране Русије. Међутим, аналитичари закључују да нема никаквих предуслова за почетак оружаног сукоба и да се сва питања решавају мирно.