На ту позитивну динамику утиче нижа цена руског гаса у односу на амерички гас, сезона и америчка протекционистичка политика.
Администрација америчког председника Доналда Трампа увела је казнене тарифе од 25 одсто на увоз кинеске робе вредне скоро 50 милијарди долара, чиме се продубљује трговински сукоб две највеће економије света.
Пекинг има намеру да уведе реципрочне царине за америчку робу и да за 25 одсто подигне царину на енергенте који долазе из САД. Иако гас није на списку, експерти оцењују да би ти значило раст цена нафте марке „брент“, а то би се, вероватно, одразило и на течни природни гас, који би могао да буде дефицитаран на тржишту. Таква ситуација одговара „Гаспрому“, а испоруке течног природног гаса у Азију биле би профитабилније за произвођаче.
Руски експерт Дмитриј Маринченко сматра да ако би због трговинског рата Кина стварно смањила увоз нафте и повећала потрошњу гаса на спот тржишту у Европи би цене износиле више од 250 долара за 1.000 кубика гаса, а могле би и да скоче, док би азијско тржиште остало примамљиво и већина испорука са нових америчких погона би ишла управо тамо.
Међутим, директор руског Института за националну енергетику Сергеј Правосудов сматра да таква претпоставка није сасвим тачна.
„Треба имати у виду да гас у Кини није баш много конкурентан нафти. Нафта се углавном користи као гориво за аутомобиле, а гас за струју и грејање. Већа је конкуренција са угљем, који је и даље главни енергент, а то је довело до еколошке катастрофе у великим кинеским градовима. Због тога они покушавају да затворе електране на угаљ и да отворе гасне, да развију обновљиве изворе енергије. Због тога се такви закључци колега мени чине чудним. Логика је, у ствари, проста. Кина брзим темпом повећава потрошњу гаса и увоз тог енергента, а то иде на руку Русији. Постоје велики уговори, повећавају се испоруке. Ове зиме је чак био и дефицит и они су били принуђени да ограниче испоруке потрошачима, јер гаса реално није било довољно“, каже Правосудов.
Експерт сматра да директне везе између трговинског рата Америке и Кине и пораста снабдевања нема.
„Што се тиче Европе, руски гас је, у сваком случају, јефтинији од течног природног гаса, без обзира на земљу порекла, а Европа повећава снабдевање, јер је то повољније, док течни природни гас одлази тамо где су за њега спремни да плате, углавном у Азију. Трговински рат има утицаја, али у конкретном случају са ’Гаспромом‘ нема. Не постоје директне везе између трговинског рата Америке и Кине и пораста испорука, то је само разлог за леп наслов. Постоји више глобалних разлога који су већ поменути“, каже Правосудов.
У првом полугођу ове године извоз руског „Гаспрома“ је премашио 93 милијарде кубика гаса и управо је то разлог што се верује да ће до краја месеца бити оборен рекорд и достигнута „стотка“.
