Европска унија, по свему судећи, нема решење како да приведе крају дијалог Београда и Приштине, па је прибегла већ виђеном методу — шатл дипломатији. Они су, бар према незваничним најавама и спекулацијама, већ именовали Ангелину Ајнхорст, досадашњу директорку Одсека за Западну Европу, Западни Балкан и Турску у Европској служби за спољне послове (ЕЕАС), као кључног посредника у наредној фази дијалога Београда и Приштине. Њен задатак, наводно, требало би да убрза и интензивира разговоре између представника српских власти и привремених институција на КиМ, као и да активира спровођење постигнутих договора.
План је да она у наредним месецима буде у сталном контакту са председником Србије Александром Вучићем и косовским председником Хашимом Тачијем по принципу „шатл-дипломатије“, тако што ће учестало путовати на линији Брисел-Београд-Приштина и покушавати да усклади ставове двеју страна.
Да ли шатл дипломатија у садашњем процесу преговора Београда и Приштине може више да одмогне или да помогне току преговора и Београду?
Политиколог са Косова Стефан Филиповић каже да ова нова функција коју је ЕУ увела има само једну позитивну ствар, а то је да овај тип дипломата може да врши неку превентивну улогу да не дође до насиља.
„Видели смо у последњих неколико месеци да постоје изазови у том безбедносном смислу. Јер је читав процес запао у кризу, а као последица те кризе дошло је до мањих или већих нестабилности. У том смислу бих у позитивном смислу оценио увођење шатл медијације, која може да има брже и практичније ефекте него што постиже Федерика Могерини“, објашњава Филиповић.
С друге стране, каже он, ово је само један аспект, док други види као још један покушај ЕУ да се бриселски процес који је запао у проблем — помери са мртве тачке.
„Али то је сада веома тешко, зато што све остале стране осим Београда захтевају да се дође до краја процеса, али без компромиса. Међутим, сви треба да схвате да то не може тек тако да се деси. Тако и ова нова ’улога‘ коју је ЕУ оформила, као и притисци Америке и вештачко изазивање дестабилизације служе да би се Београд уплашио. Све то не може да доведе до резултата који сви очекују, зато што је то што очекују, признање Косова, превише тешка ствар. То у овом тренутку није могуће, јер политика Београда је политика преговарања, компромиса, сарадње“, наводи Филиповић.
Политиколог др Александра Павић верује да је увођење шатл дипломатије знак покушаја ЕУ и остатака глобалистичких сила да издејствују брзо решење које њима одговара.
„Они траже решење док се не промене политичке прилике на самом континенту и унутар ЕУ. Дакле, жури им се јер не знају како ће проћи идуће године избори за Европски парламент, а ево ни Влада у Италији није по вољи Брисела. Све је већи притисак и на Приштину, али је много већи на Београд да се потпише споразум којим би Федерика Могерини, а и Брисел могли да машу као неким својим политичким и дипломатским успехом, јединим којим ће имати да се ките у догледно време“, објашњава др Александра Павић.
Наш саговорник каже да Београд није требало да прихвати ову „игру“ сада и да је требало да се инсистира да се прво спроведе ЗСО. На овај начин смо прихватили притисак и то без потребе, уместо да се сав притисак усмерио ка Приштини.