Пред одлучујућу утакмицу репрезентације Србије и Бразила напомиње да ће примат имати онај ко више трчи и ко је бржи. Победа није немогућа над било којим противником, поручује Љајић. У интервјуу за Спутњик Љајић говори и о темама из свог ресора трговине, туризма и телекомуникација, али и о дијалогу Београда и Приштине.
— Улога нове посреднице у дијалогу Београда и Приштине Ангелине Ајхорст се прецењује, јер ће кључну улогу и даље имати Вашингтон и Берлин, док је тек на трећем месту Брисел. Исход дијалога ће у доброј мери зависити управо од спремности Вашингтона и Берлина да се уђе у цео процес са могућношћу компромиса. Само је питање да ли та спремност постоји. Ако већ говоримо о признавању реалности, та реалност мора да се призна са свих страна, ако хоћемо да тражимо одрживо решење. Ми смо као странка предлагали да се то решава у фазама, јер као што нисам присталица замрзнутог конфликта, не верујем да ово може да се реши за неколико месеци, чак и уз најбољу вољу свих страна. Не видим начин да то може да се реши у наредних неколико месеци, али свакако треба уложити додатни напор да тражимо тај компромис, ма колико дуго се о томе преговарало. Боље је да компромисно решење дође и касније, него да имамо наметнуто решење које дугорочно неће бити одрживо.
Србија истиче да је спремна на компромис, док из Приштине чујемо само једну реч — правно обавезујући споразум. Хашим Тачи је чак рекао да ће тај споразум бити постигнут у марту 2019.
— Уздржавао бих се од било каквих рокова. Крајње је незахвално у једној тако компликованој ситуацији орочавати преговарачки процес. Да је договор могао раније да се постигне у потпуно другачијим међународним околностима, кад су и Вашингтон и ЕУ били више заинтересовани, тај би се договор постигао, али управо због дијаметрално различитих позиција, комплексности целог случаја, ми још увек немамо решење. Наравно, компромис јесте кључна реч од које зависи да ли ће доћи до договора, јер нема договора уколико имате једнострана решења. Уколико су решења наметнута, могу да оставе само вечити прикривени проблем са којим ће се бавити наредне генерације. Србији није интерес да имамо замрзнути конфликт, али не можемо ни да обећамо да ће се овај проблем решити за месец-два или, како је Тачи говорио, до марта. Вероватно да би некима у међународној заједници одговарало да до марта имамо решен проблем, јер 2019. године су избори за Европски парламент. Вероватно ћемо, након тих избора, имати потпуно другу гарнитуру на нивоу Европске комисије. Сигурно да би онима који сада воде ЕК и самој Могеринијевој, као шефици европске дипломатије, одговарало да се тај споразум постигне, али то зависи од спремности свих страна да се дође до компромиса.
Тачијев саветник Реџеп Хоти је чак поменуо да, уколико би се евентуално разговарало о подели Косова као решењу, онда и Санџак треба да припадне тзв. Косову. С друге стране, Сулејман Угљанин каже да док се не реши питање аутономије Санџака, неће бити мира. Да ли Вам се чини да постоји нека спрега међу њима?
— Не, без обзира на те изјаве које су мање-више објављене у два дана. Хотијеве су чиста будалаштина и то стварно не вреди ни коментарисати, јер ако би се тај принцип применио, ниједна граница на свету не би остала на свом месту. Шта то значи: да Грчка тражи Цариград, да Арапи траже Шпанију која је до 1442. била арапска? То су глупости. А интерес Санџака јесте да се Србија развија, да се економски опоравља, да Србија социјално побољшава своју структуру. Оно што је проблем Санџака, данас је мање-више идентично са проблемима других региона, општина у Србији — економија, инфраструктура, социјала. Деведесетих година су били међуетнички проблеми које је држава објективно подстицала и правила у Санџаку због репресије коју је вршила. Ова Србија није иста као Србија деведесетих година. Наравно, не значи да су сви проблеми решени. Не можете неправду прављену деценијама исправити за три-четири године. Важно да постоји спремност и намера.
Колика је политичка тежина Сулејмана Угљанина и његових захтева за аутономију Санџака?
— На свим изборима до сада од 2008. године ми смо добијали већину. Мислим да смо били једина странка која је 2014. добила на локалним изборима већину и српских и бошњачких гласова у Новом Пазару. Грађани Санџака су тим избором јасно дефинисали шта желе, а желе да имају миран живот, да се њихова ситуација поправља корак по корак, да радимо на развоју инфраструктуре, да радимо на већој интеграцији бошњачке заједнице. Чини ми се да је тај процес интеграције можда и највише успео управо код бошњачке заједнице захваљујући моделу који смо хтели да покажемо да је могућ на Балкану, а то је да истовремено можете да будете лојални држави у којој живите и нацији којој припадате. Верујем да су људи гласали управо за такву политику. Београд је наша адреса за проблеме који треба да се решавају и институције ове земље. Интернационализација проблема само ће довести до нових проблема, а неће решити ниједан проблем који постоји.
Када помињемо Нови Пазар, тамо је бурно прослављена победа турског председника Реџепа Тајипа Ердогана у недељу. Шта за Србију значи његова победа, с обзиром да ми већ годинама имамо све боље односе са Турском?
— Имајући у виду те добре односе, који заиста имају узлазан тренд, и кад говоримо о политичким, и о економским односима, а имајући у виду добре личне односе два председника, сигурно да ова победа значи континуитет. То значи да ће се наставити оно што је раније договорено око реализације инфраструктурних пројеката и уопште односа између двеју земаља. Да је исход био другачији, нека друга гарнитура, ако ништа друго, била би непознаница. Нико не може да тврди да би све ово што је до сада постигнуто било и настављено. У том погледу је сасвим сигурно да победа Ердогана значи даљи развој српско-турских односа и да је Србија од Турске препозната као главни центар у региону за инвестиције и развој уопште.
Ових дана покренута је иницијатива за закључење споразума о слободној трговини са Ираном с којим имамо и безвизни режим. Међутим, у ЕУ не гледају баш благонаклоно на ту чињеницу, па су нам увијено запретили да би могли да нам врате визе, уколико се покаже да ирански грађани злоупотребљавају тај безвизни режим.
— Безвизни режим не може бити угрожен због просте чињенице да смо имали више илегалних миграната из Ирана пре укидање виза, него после. Већа је контрола и транспарентност процеса. Управо због чињенице да смо имали злоупотреба, захтевали смо од иранских власти да пооштре контролу и приликом уласка у авион, а дали су сагласност да можемо да враћамо све оне који тај режим злоупотребе и без потписаног споразума о реадмисији. А верујем да ће он бити потписан у септембру.
У јеку туристичке сезоне актуелно је питање преварених туриста од неких агенција попут САБ травел. Како системски решити тај проблем?
— Од превараната не можете да се заштитите никаквим законом. Ми сад поново мењамо Закон о туризму и размишљамо на који начин да дођемо до решења. У прошлом закону повећали смо полисе осигурања на 300.000 евра, што је убедљиво највише у целом региону. Покушаћемо додатно да пооштримо услове за рад агенција да би путнике додатно заштитили.
