Сулејман Угљанин, председника Бошњачког националног већа, најгласнији је у критици Акционог плана за мањине Владе Србије али и нацрта мањинских закона, јер, како тврди, умањују стечена права свих мањина, па и Бошњака, у Републици Србији.
Он је од српске премијерке Ане Брнабић већ захтевао да иницира поступак за ревизију Акционог плана за остваривање права националних мањина, да се из процедуре повуче предлог Закона о правима и слободама националних мањина и Закона о националним саветима националних мањина.
Ово су званични захтеви БНВ-а, који на први поглед могу да делују разумно, кад се иза њих не би крила намера Угљанина која је далеко од бриге за положај његових сународника у Србији, а много ближа бризи како да Рашку област повеже и законом са Федерацијом у Бих.
Тачније, како да политику Бакира Изетбеговића спроведе на територији Санџака или Рашке области.
Упознати у прилике које тренутно владају у овом делу Србије тврде да је Угљанин политички потонуо у Србији и да је сад једино оруђе које има у рукама Акциони план за мањине, јер је он саставни део преговарачког поглавља 23 Београда и ЕУ.
У том процепу Угљанин покушава да улови шта се уловити може, па осим што протежира идеју да деца бошњачке националности немају уџбенике који су „правилно са српског преведени на бошњачки језик“ па деца уче „криво“ да живе у Рашкој, а не у Санџаку, како он тврди, Угљанин има још неколико асова у рукаву које намерава да истури као захтев.
Прва и основна идеја је да између Санџака и БиХ нема граница, односно да се омогући „безгранични коридор“ кроз територију Републике Српске до Федерације. Друга ставка односи се на неповлачење, то јест непостојање званичне границе која Санџак дели на црногорски и српски део. То није све. Тако Угљанин намерава да покрене и питање добијање босанског држављанства за Бошњаке из Санџака по аутоматизму.
Међу бројним идејама које Угљанин сада гура, пао му је у крило најављени унутрашњи дијалог Србије о Косову, јер верује да ако дође до питања разграничења или деобе, Санџак треба да се припоји Босни. Идеја није нова, али очито ни заборављена. Проблем који Угљанин има једино је што ове његове идеје немају баш присталице ни међу већином у бошњачком телу у Србији. Леђа му држе Хрвати, који су већ у неколико наврата због Акционог плана о мањина блокирали отварање преговарачких поглавља Србији.
Међутим, оно са чим Угљанин има највећи проблем јесте чињеница да по новом Закону национални савети неће више моћи да се користе у политичке сврхе и политизацију питања мањина, као што је досад био случај.
