По свему судећи, тај простор је испуњен великом количином електромагнетне радијације и огромним облацима масне материје.
Међузвездани простор садржи довољно масних и токсичних молекула угљеника, да би они ускоро могли да почну да се таложе на свемирским летелицама будућности, тврди коаутор студије, професор хемије на Универзитету Новог Јужног Велса у Сиднеју Тим Шмит.
Аустралијско-турски тим научника је открио скоро десет милијарди трилиона тона свемирске масноће.
„Открили смо и међузвездану прашину која садржи маст, пепео и силикате (слични песку). Разлог због којег космичка масноћа није стигла до нашег Сунчевог система су соларни ветрови које ствара Сунце“, наводе научници.
Шмит и његове колеге су „у лабораторијским условима рекреирали процес стварања масних угљеникових једињења у близини угљеничних звезда“, пише „Гардијан“.
Након тога су помоћу спектроскопа посматрали како се материја понаша под различитим врстама светла.
Подаци које су прикупили омогућили су им да уз резултате досадашњих астрономских посматрања процене колико је тачно материјала настало у великом простору између звезда, након чега су закључили да масна материја чини четвртину, односно скоро половину укупног угљеника у нашој галаксији.
Велика количина међузвездане масноће доказ је присуства основних услова за настанак живота, пре свега због тога што су материје у међузвезданом простору саставни део нових планета и звезда.
То значи да ћемо у будућности моћи да мерењем процента угљеника откријемо колико ће се органских материја обликовати у Сунчевим системима који су од њих настали.
„Угљеник настаје унутар самих звезда, пролази кроз међузвездани простор и упија се у нове планетарне системе где се коначно обликује у живот. Реч је о великој причи — можда највећој причи у историји“, закључио је Шмит.
Гардијан
