Интелигентне истраживачке пројектне активности, група унутар америчког одсека која развија технологије за америчке обавештајне службе, најавила је планове за развој рачунара „таблетоп“, који могу сачувати и дохватити податке из великих шаржа полимера — термин који се односи на широку палету дугих молекула.
Полимери могу да чувају податке у низу појединих атома или скупина атома.
Циљ пројекта је покушај да се реши основни проблем модерног доба: велики и растући трошкови чувања података.
Дата центри широм света усисали су 416,2 терават-сати електричне енергије у 2016. години. То је око 3 одсто глобалног потенцијала, према извештају „Индипендента“, а чини 2 одсто глобалних емисија стаклених гасова.
Стручњаци су изјавили да свет не може поднети експоненцијалну стопу раста глобалног центра за обраду података.
Документ из 2016. године у часопису „Биомедицинско међународно истраживање“ утврдио је да ДНК може, првенствено, сачувати густину информација о рачунару, захтевати мање енергије и преживети вишу и нижу температуру од конвенционалних тврдих дискова.
Аутори тог рада су известили о успесима прототипова ДНК рачунара који су користили генетске молекуле за дугорочно чување и меморију (РАМ).
Али нико још није схватио како имплементирати чување података ДНК на великим системима.
Стручњаци ИАРПА су изјавили како ће нови напори, под називом „Складиштење молекуларних информација“, бити разбијени у три дела: двогодишњи програм који ће открити како чувати податке у ДНК или друге молекуле при великим брзинама, двогодишњи програм како би се утврдило преузимање тих података при великим брзинама и двогодишњи напор за развој оперативног система који може радити на тој ДНК.
Дневно.хр
