Анкете кажу да највише шанси, чак 50 одсто, да постане председник има левичар, популиста Андрес Мануел Лопез Обрадор, бивши градоначелник Сијудад де Мексика.
Он предлаже нову стратегију у борби против корупције, а ширењем социјалних програма намерава да демотивише људе да се придружују криминалним бандама.
Криминал је највећи проблем земље у којој живи више од 125 милиона људи. Прошле године у Мексику је у различитим обрачунима убијено више од 25 хиљада људи.
Сурова, као живот на улицама Мексика, била је и предизборна кампања током које је, како наводе агенције, убијено чак 133 кандидата на овим изборима.
Проф. др Душан Васић, професор Факултета за пословне студије и право, бивши амбасадор СР Југославије у Мексику, за Спутњик каже да је Обрадор најпопуларнији кандидат јер већ трећи пут излази на изборе. Успео је заговарајући политичкој линију којој тренутна ситуацији у свету, а посебно у САД, даје ветар у леђа, објашњава Васић.
„Политика да се више окреће народу, најсиромашнијим, да погађа шта највише боли Мексиканце, општа несигурност, сиромаштво, корупција изузетних размера у коју је укључена владајућа странка, па чак и супруга садашњег председника која је учесник крупне афере, чак и оне који су били противници Обрадора тера да га гледају на други начин. Он се није много променио, остао је стамен у ставовима, није се обогатио, није злоупотребио положај, имао је грешака у управљању градом од 20 милиона становника, као да је управљао са три Србије, али садашња владајућа гарнитура му својим пропустима даје индиректну подршку“, каже наш саговорник.
Иако је у Мексику врло лако заиграти на антиамеричку карту, јер већина становника трпи последице економске предности коју Америка ужива као развијенија земља у том делу континента и света, интересантно је да ниједан од кандидата у три јавне дебате које су одржане ниједном речју није упутио критику на рачун Америке и Трампа. Иако су свет обишле стравичне слике и плач деце мексичких имиграната затворене у кавезе, нико чак није ни поменуо зид, каже Васић.
„Они се врло опрезно односе према томе. Садашњи председник Пења Нијето два пута је био близу договора, тражио је од Трампа да ревидира свој став према Мексику и том зиду, јер је амерички председник рекао да ће натерати Мексико да својим парама плати тај зид. Близу договора били су почетком ове године, Нијето је мислио да ће убедити Трампа да јавно каже да је одустао од тога да наплати Мексиканцима и да ће тако добити поен за свог кандидата, али није успео да убеди председника Америке. Сви кандидати држе се помало неутрално у односу на САД, не желећи да заоштравају ситуацију“, објашњава Васић.
Трампова администрација недавно је увела тарифе на увоз челика и алуминијума из Европске уније, Канаде и Мексика, што је тежак ударац за ту земљу, али и могући повод за трговински рат. Међутим, Васић каже да избори тешко да могу значајније да утичу на ситуацију и притиске САД на земље Латинске Америке, зато што су преговори о изменама Споразума о слободној трговини између САД, Канаде и Мексика показали прве знаке постизања извесне сагласности.
„Ниједна страна не жели да раскине тај уговор, без обзира на крупне речи и тешке претње Доналда Трампа. Мексико и Канада спремни су за нову ситуацију, алтернатива је да наставе да поштују тај споразум, али да нађу замену за оно где Америка може да их изневери. Дуга опција о којој Мексико размишља, ако уговор престане да важи, јесте план Б по коме би Мексико у року од три месеца могао да се проријентише на сарадњу са Кином и Азијско-пацифичким делом планете, пре свега Аустралијом, Новим Зеландом и земљама окружења“, каже Васић.
Влада САД изразила је забринутост због тога што Кремљ, наводно, користи сајбер алатке да би пласирао пропаганду и дезинформације и тако утицао на изборе у Мексику. Наш саговорник каже да се на Русију нису позивали само амерички политичари. И сами кандидати користили су у кампањи име председника Путина, каже Васић.
„Настојећи да дезавуишу Обрадора Лопеза, служили су се формулацијама: ‚Путин је стигао‘, ’Ево га, наш Путин‘, али далеко од тога да Русија има тако велики утицај. Он је прилично мали и у економском и у политичком смислу, али оно што карактерише мексички народ, нацију, јесте способност да препознају шта је велика пропаганда, шта је велика лаж, а шта истина. Јасно им је и шта се дешавало у нашој земљи са распадом Југославије, разговарао сам о томе са обичним светом, сви су добро знали ко је кога напао и какве су те оптужбе, Мексико је прошао тужну историју са таквим оптужбама. Шездесет одсто њихове територије сада је део територије САД“, подсећа саговорник Спутњика.
Интересантно је да су у Мексику први пут формиране предизборне коалиције, а поједини кандидати, да би могли да учествују, пријавили су се као трансродне особе. Право гласа на овим изборима има 89 милиона људи, излазност на прошлим изборима била је чак 62 одсто, а никад није пала испод 55 процената.