„НАТО је на Косову, а сада је време да Косово буде у НАТО-у.“ Ову поруку послао је Хашим Тачи председнику Парламентарне скупштине Западне алијансе Паолу Алију током његове посете Приштини. Паоло је на ово одговорио да НАТО види стварни напредак на Косову, али је оценио и да Приштина треба још тога да постигне — посебно на пољу нормализације односа са Србијом.
„Уверени смо да је косовско руководство веома моћно и да ћете бележити успех на путу ка евроатлантским интеграцијама“, рекао је Али, који је навео и да се НАТО залаже за трансформацију Безбедносних снага Косова у Оружане снаге кроз уставне промене.
Како тумачити поруку Тачија, а како речи представника НАТО-а?
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, каже да је НАТО у оквиру Кфора, у оквиру мисије Уједињених нација и налази се у неутралном статусу.
„Дакле, Кфор није ту да штити некакву самопроглашену државу, већ да се стара о безбедности свих и то је основна и кључна улога НАТО-а на Косову и Метохији“, подсећа Дрецун.
Нажалост, додаје он, НАТО већ неко време припрема терен за стварање некаквих оружаних снага Косова, али тај поступак нема везе са мандатом који Кфор има на Космету.
„Та Тачијева изјава је апсолутно нереална и непотребна и вероватно је намењена чисто албанској јавности. Чињеница је да чак и када би стратези НАТО-а желели да Косово укључе у састав алијансе, то не би било могуће јер они не примају у своје редове такозване државе које немају решене своје границе. Ако би Косово третирали као државу, онда је питање да ли би се са тиме сложиле све чланице НАТО-а. Видимо да у ЕУ пет држава чланица не прихвата ову самопроглашену ’државу‘, као и да ту групу земаља предводи Шпанија која би се исто тако понашала и у НАТО“, објашњава Дрецун.
Наш саговорник каже да НАТО са Косовом жели да има неке друге ангажмане кроз стварање тих оружаних снага, а да неки припадници Косовских безбедносних снага већ дужи период позивају на неке мултинационалне вежбе.
„Они би вероватно хтели да обучене припаднике тих косовских снага убаце у неку своју мисију. Мислим да не треба претерано да се свему овоме придодаје пажња јер све је то потуно нереално посебно у фази када је јасно да Косово није држава у пуном смислу и да нема потребан пуноправни међународни капацитет и то је проблем за свакога ко мисли да би Косово могло да постане чланица НАТО-а”, напомиње Дрецун.
Тачи је, стоји у саопштењу, рекао и да су Косовске безбедносне снаге спремне за трансформацију у „професионалне оружане снаге“.
Јавна је тајна да амерички, немачки и британски инструктори годинама обучавају албанске кадрове и припремају их да преузму функције у будућим оружаним снагама Косова. Сада, у другој фази, када кадрови постоје, треба озваничити постојање косовске војске. НАТО, у складу са инструкцијама САД, већ дуже време ради на формирању косовске војске а суштински нико са Запада није исказао неслагање са процесом трансформације КБС у војску, осим што је став Запада да у датом моменту треба усагласити прописе. Средином маја ове године командант Кфора Салваторе Куочи рекао је да ако би се формирала војска Косова, чланице НАТО-а би појединачно одлучивале о одласку са Косова. Он је напоменуо да се НАТО придржава принципа суверенитета и територијалног интегритета земаља у региону у складу са Резолуцијом 1244 Савета Безбедности Уједињених нација и Хелсиншким завршним актом, а званично признање држава искључиво је и суверено право сваке чланице НАТО-а појединачно.
У случају да се формирају такозване оружане снаге Косова, земље чланице НАТО-а би појединачно одлучивале о томе да ли би снаге Кфора остале на територији Косова, наводи Куочи, истичући да засад НАТО нема план да промени или смањи мисију, која наставља да обавља задатке према Резолуцији 1244 и Војнотехничком споразуму.
