У документу који је црногорска Влада усвојила прошли четвртак између остало се наводи да НАТО препознаје Западни Балкан као стратешки важан регион за стабилност Европе и цијеле евроатлантске зоне, као и да је опредијељен за интезивну политичку и практичну сарадњу у региону.
„Због тога је унапређење стратешке комуникације тј. јавне дипломатије на Западном Балкану, одређено као један од важних задатака НАТО-а, што је садржано у стратешким комуникационим документима. Имајући у виду дугогодишње искуство Црне Горе у овој области, посебно у погледу спровођења кампање за повећање подршке за чланство у НАТО-у, очекује се наше активније ангажовање у области јавне дипломатије, а посебно у државама региона и државама аспирантима. Нарочито је релевантно преношење наших искустава и научених лекција“, истиче се у стратегији Владе.
Поред овог, у документу се такође наводи и да треба радити на представљању практичних предности НАТО чланства, при чему фокус мора бити на младима, као и да дио црногорске јавности и даље сматра да је „чланство у НАТО-у више интерес политичара него грађана“.
„Намјеру Владе Црне Горе да у наредним годинама активно промовише вриједности и ширење НАТО-а у региону, предсједник Праве Црне Горе Марко Милачић коментарише као апсурдну, и то прије свега јер „црногорска власт није могла и жељела да успостави поштену, фер и демократску стратегију у самој Црној Гори“, па је сада, како каже, према истраживањима блиским режиму видљиво да је подршка НАТО-у у Црној Гори мања него отпор Алијанси, односно да је сама Црна Гора и даље против чланства у НАТО-у.
Све то, како додаје, „говори о апсурдности читаве ситуације да једна земља попут Црне Горе која је суштински против уласка у НАТО треба да заводи НАТО у региону“. Међутим, са друге стране, за Милачића такође нема дилеме и да недавно усвојена стратегија црногорске Владе превасходно има за циљ насилно увлачење Србије у Алијансу.
„Чињеница је да све друге земље у региону су или чланице НАТО-а као Хрватска, Албанија, или преко мора Италија, или су протекторати као што су Косово или Босна и Херцеговина, тако да се према тим земљама сигурно неће спроводити та комуникација и јавна дипломатија, тако да остаје једино — Србија“.
„У том смислу, дефинитивно је и да циљ ове комуникационе стратегије јесте онај циљ који је прокламован годинама, а чини ми се, и деценијама уназад, а то је циљ атлантизације Србије. Јасно је да је Црна Гора постала чланица НАТО-а не толико због саме Црне Горе, колико због Србије. Црна Гора је једна степеница у поробљавању Србије и њеном учлањењу у НАТО. И зато ће Црна Гора сада да послужи као једна врста батине, али пошто смо мали, боље да искористим термин „прутића“ за те прљаве послиће, али и због утицаја на одређене структуре по дубини у Србији гдје је то могуће“, предвиђа Милачић за Спутњик.
По његовом мишљењу, очигледно је „да Црна Гора спроводећи ову комуникациону стратегију сада и формално постаје класична марионета Вашингтона, Брисела и атлантистичких центара моћи“, а што је, како сматра, само наставак „модерног бешчашћа“ званичне Подгорице.
„И буквално ћемо служити овдје као класична испостава која ће служити да спроводи у овом региону, ја ћу рећи, дестабилишуће процесе. То неће бити никаква јавна дипломатија нити било каква комуникациона стратегија, већ канал за дестабилизацију читавог региона, а на нашу велику жалост, то ће спроводити црногорска власт од новца пореских обвезника“, јасан је Милачић.
„Наше је у Црној Гори да се системски и дугорочно бунимо против тога и да прије свега смјењивошћу власти успоставимо елементарне демократске услове како бисмо те и многе друге одлуке власти преиспитали и ускладили са вољом већине грађана Црне Горе“, закључује Милачић на крају разговора за Спутњик.
