Какав ће бити војни аспект самита Трамп—Путин? Америка је под Трампом добила највећи војни буџет у историји, али је Русија увела или уводи у наоружање најмодерније ракетне системе, које тренутно нема нити ће бар у наредних десет година имати иједна друга држава у свету: „кинџал“, „авангард“, „сармат“…
О томе је у емисији „На нишану Лазанског“ говорио професор београдског Машинског факултета Момчило Милиновић.Самит руског председника Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа, најављен зе 16. јули у финској престоници Хелсинкију, а руски председник је, у разговору са високим армијским официрима, најавио увођење система „авангард“ у наоружање идуће године.
Систем „кинџал“ је већ у употреби у Јужном војном округу и тестиран на авионима типа МиГ-31, али је најављено да ће га носити Ту-22. Милиновић каже да „мигови“ не могу да носе „кинџал“ и да ће овај систем, као део стратешког наоружања, по почетку серијске производње бити интегрисан у тај корпус. Систем „авангард“ је, према Милиновићевим речима, најлепши поклон руских инжењера и руских академика руској држави.
„То је прави поклон. ’Кинџали‘ су дивни, то је напредак у ваздухопловству, али ’авангард‘ је напредак у свему. Напредак и у ракетној техници и у космичкој техници и у ваздухопловству. То је ракета која лети таквом брзином… Ту се постављају два велика питања — шта је концепт њеног пројектовања? Она је управљива — прво, нема мотор, друго, добија хиперсоничну брзину одмах након лансирања, на малој висини.
„Каква је то ’лудачка‘, прелепа ракета“, каже Милиновић. „Авангард“ на 150. километру избацује пројектиле који лете много већом брзином од брзине звука, што, према Милиновићевим речима, значи да се на њој налази још један лансер који пројектилима даје додатно убрзање. Поставља се питање каква је оплата бојеве главе која при таквој брзини може да издржи да не дође до испаљења атомске бомбе. Милиновић каже да је баш у томе суштина. „Изгледа да уопште неће да ставе атомску бомбу, пошто је судар „авангарда“ са циљем еквивалент три килотоне.
То значи да је кинетички удар страшан. Суштинско питање је који је материјал коришћен. Највероватније цирконијум, да буде што лакша, а да буде што тежа и што отпорнија највероватније волфрам или ванадијум“, каже Милиновић.
Пошто се ради о тешким металима, топљивим само на јако високим температурама, питање је како се ти метали интегришу и како се од њих добијају прецизно израђене бојеве главе. То је поље, каже Милиновић, где је Русија засад победила Америку у високим технологијама.
Међутим, трка још увек траје, додаје. „САД имају све то, али нису интегрисали у борбени систем. Руси, чим имају нешто, облаче зелену униформу, стављају команданта, он ставља шапку и каже — ово је за војску“, наводи Милиновић.
Обичан хиперсонични пројектил не може да лети у атмосфери, напомиње Милиновић, па се поставља питање у чему лети „авангард“. У трећем агрегатном стању, плазми, одговара.
„Лети у зони јоносфере таквом брзином да му температура контролише аеродинамику, а не гасодинамика силе узгона и силе отпора. Према томе, он је у страшном проблему — с једне стране има страшне силе отпора, с друге стране, има мале силе узгона да би управљао, а нема мотор, нема управљање моторима. Стога, не знам како је то у Русији решено“, каже Милиновић.
Американци су експериментисали са хиперсоничним пројектилима, али експерименти нису успели и Русија их је претекла. За разлику од других концепата и пројеката које Русија развија, „авангард“ није плод истраживања, експеримената и проба из времена СССР-а и Бориса Јељцина, већ је нов, аутентични пројекат овог времена, закључује Милиновић.
