Споразум око промене имена Македоније, који је постигнут између званичне Атине и Скопља, чини се да је замрсио унутрашње политичке односе главних актера у обе земље. Расположење грађана у Македонији због договора није баш наишло на одушевљење, а слична је ситуација и у Грчкој. Чак 73 одсто Грка не подржава име „Северна Македонија“, коју је њихов премијер Алексис Ципрас договорио са македонским колегом Зораном Заевом. Председник Македоније Ђорђе Иванов одбио је да потпише споразум, а ни неки кључни грчки политичари нису задовољни договореним.
Тако је грчки министар одбране и кључни партнер у крхкој владајућој коалицији левог центра Панос Каменос, иначе вођа партије Независни Грци, која има 10 чланова у Ципрасовој влади, најавио да овај споразум неће бити ратификован без одобрења народа. Дакле — без референдума или избора. Напоменуо је и да споразум није обавезујући све док не буде ратификован у парламенту Грчке. С друге стране, како је рекао, сви остали услови споразума су услови које Скопље мора да испуни.
Подсећања ради, два посланика из Каменосове десничарске партије већ су напустила странку због овог питања, чиме је коалиција премијера Алексиса Ципраса остала са 152 места у парламенту од 300 чланова, што је најтања парламентарна већина откако је Ципрас 2015. ступио на чело владе.
Дакле, да ли ће влада Ципраса бити срушена на овој теми и шта се у том случају дешава са споразумом о промени имена Македоније?
Герасимос Хионис, новинар грчког Спутњика, каже да је ситуација у Грчкој прилично компликована, јер Сириза, Ципрас и Каменос имају малу већину у грчком парламенту, тако да је претња Каменоса стварна. Ипак, многи аналитичари сматрају да је то још само — претња.
„Тренутно се Грчка налази у некој врсти неформалног предизборног периода. Млађи партнер у Влади, Каменосова странка, која има мали рејтинг, жели да саботира овај споразум како не би изгубио гласове. Морам да нагласим да Каменосова партија припада националистичкој десници. Такође, Каменос жели да блокира споразум и због тога је повукао подршку у Влади. Наравно, ако напусте Владу, имаћемо превремене изборе, али, као што сам рекао, многи аналитичари мисле да је то само претња. У то верује и Сириза, водећа партија, која мисли да Каменос само прети и да неће ништа предузети како би се повукао из Владе“, наводи он.
Наш саговорник подсећа да су следећи избори у Грчкој 2019. године. Сириза, наводи он, жели да доврши овај период на власти и жели да спроведе изборе 2019. године или у мају или у октобру. Та странка предвиђа да би чак и ако Каменос иступи из Владе, могла да задржи власт.
„Аналитичари мисле да ће споразум са Македонијом ипак проћи, јер Сириза то жели, као и друге партије левице“ преноси нам наш саговорник.
Из Скопља стиже другачији поглед. Александар Даштевски каже да је споразум Грчке и Македоније тако направљен да Скопље мора да испуни све услове из поменутог, па тек онда да тај споразум одобри грчки парламент или народ. Парадоксално је да и ако споразум не прође у Грчкој, дакле, чак и ако падне влада или грађани одбаце договор на референдуму, све оно што Скопље буде до тада спровело, почев од промене Устава, па надаље — остаје на снази. Дакле, нема повратка!
„Грци су, по мени, поставили врло кратак рок Скопљу да све уради, управо да споразум не би успео. По договору, Македонија је дужна да обавести све нације да је променила име, мада је и без тога сви већ зову Северна Македонија“, напомиње наш саговорник.
Он додаје да су многе организације у свету Македонију већ преименовале, као што је ФИБА (Међународна кошаркашка федерација), где спортистима под националност пише: Северни — Македонац.
Даштевски каже да то није предвиђено у споразуму у коме би националност требало да пише Македонац, а име државе Северна Македонија.
Што се тиче изјаве грчког министра одбране Даштевски напомиње да је он дао подршку влади Ципраса, али не и самом споразуму. Ако откаже послушност влади, то значи неприхватање споразума са Македонијом.
„Међутим, Заев је прихватио услове из споразума, а то је да Скопље све заврши. Дакле, да, ако хоћемо, одржимо референдум о овом питању, али то је само могућност, а не и обавеза по споразуму, да променимо Устав, преамбулу, и да тек после свега грчки парламент гласа за ратификацију уговора. То све мора да буде готово до децембра, а то је немогуће јер код нас још нису почели ни разговори“, напомиње он.
Наш саговорник из Македоније сматра да је све ово врло тешко изводљиво иако Заев има, како каже, ветар у леђа Запада кога не занима сама Македонија већ да преко ових решења испуни своје стратешке циљеве. Он напомиње да је Грчка добила поприличну финансијску ињекцију од међународне заједнице да изгура овај договор, али и да је кроз споразум себи оставила могућност да га не подржи док је за Македонију све што је у споразуму потписано неповратно.
