Већ дуже од месец дана више од 200 Срба који живе у четири колективна центра на Брезовици на Косову и Метохији у општини Штрпце немају струју, јер је тако одлучила — Приштина. За сада нико, па ни међународне организације не могу да прекину ову тортуру.
Драган Велић, покрајински координатор Комесаријата за избеглице, за Спутњик каже да се очигледно ради о политичкој одлуци и акту који је усмерен на најугроженију категорију становништва.
„Ту просто не постоји законски основ за оно што они траже, а то је да им се плати неки дуг од 47.000 евра, јер су људима који тамо живе струју обрачунавали као индустријску — што је против закона. То су зарачунали од када је дошао нови провајдер из Турске и преузео од КЕК-а наплату од 2017. године. Дакле, они су ово испоставили као стари, заостали дуг, а читав обрачун се води не као за физичка лица, већ као да је у питању фабрика“, објашњава Велић.
Да ствар буде још нелогичнија, наш саговорник напомиње да су пре неколико година вођени дуги разговори са Приштином око овог питања и да је договорено да се од априла 2017. године наплата обавља по правилима која важе за физичка лица, како је и требало да буде од самог почетка. Та струја се, по том договору, наплаћује дуже од годину дана и до сада није било проблема. Међутим…
„Они сада практично заостали дуг траже по обрачуну који се тако више не води. Дакле, то је наводни разлог да им се искључи струја и да људи од 30. маја живе у нехуманим условима, а Приштина за то нема разумевања. Тај дуг у ствари и не постоји и зато га је немогуће платити“, каже Велић.
Наш саговорник истиче да је писано и УНХЦР, и Комесаријату за избеглице, и свим могућим међународним организацијама. „И сви се слажу да је онако како смо ми написали у захтеву и да смо ми у праву, али напросто, изгледа да ту нико ништа не може да уради“, додаје Велић.
По свему судећи, Приштина на овај начин жели да избаци Србе јер намерава да прода хотеле.
„Очита је намера Албанаца да Србе избаце одатле, јер имају планове за та здања. Дакле, продају тих хотела“, сумња Велић.
Брезовица иначе није од јуче на удару Приштине: кола су кренула низбрдо 2002. године, када су почеле да пристижу разне међународне организације са новцем, а у међувремену општина Штрпци формирана је по албанским законима. Косовска власт је 2009. године почела да продаје српско земљишта Албанцима, посебно у близини скијалишта. Сада су ту албанске виле зидане од чврстог материјала, подигнуте, наравно, без дозволе.
Влада Косова је формирала своје преузеће под називом „Шар парк“ са седиштем у Призрену, и не скрива претензије да преузме комплетну територију Националног парка — 39 хиљада хектара, од чега је трећина на општини Штрпце — желе да преузму комплетну територију и да је ставе под своју јурисдикцију. Једно време се помињао као могући купац хотела и француски конзорцијум „МДП консалтинг — Компани дез Алп“, који је наводно планирао да уложи у изградњу ски-центра Брезовица 410 милиона евра, а испоставило се да је тада на рачуну имао око 300 милиона евра.
Важно је истаћи да у Резолуцији 1244 није предвиђено право да специјални изасланик, као што је то урадио у овом случају Бернар Кушнер, пренесе овлашћења за приватизацију друштвене, односно државне имовине Републике Србије на косовске привремене органе власти. Албанци сада само злоупотребљавају ову одредбу специјалног изасланика УН на Космету, а не крију намеру да је сада и до краја примене.
Сâм ски-центар Брезовица је 2008. године вредео око 20 милиона евра, а власништво је Друштва са ограниченом одговорношћу, где „Скијалишта Србије“ имају 20 одсто, а „Инекс интерекспорт“ 80 одсто капитала. Притом, по уговору који је потписан, „Скијалишта Србије“ имају 51 одсто управљања, а „Инекс“ 49 одсто.
Међуминистарска група Владе Косова покренула је приватизацију Брезовице пре пет година. Тендер је расписан преко америчке фирме „Дилојт“. Косовски медији пишу одавно да иза свега стоји косовски бизнисмен, а сада министар спољних послова Беџет Пацоли.
