Како Велика Британија може да оснажи кандидате и претенденте на чланство у ЕУ организујући самит Западног Балкана када је пре само неколико дана британска краљица одобрила закон о „брегзиту“.
У Лондону ће се 10. јула окупити премијери Албаније, Србије, Црне Горе, БиХ, Македоније и самопроглашеног Косова, али и више држава ЕУ — Аустрије, Хрватске, Француске, Немачке, Италије и Словеније. Реч је о петом самиту који је први пут одржан 2014. у оквиру Берлинског процеса који је иницирала немачка канцеларка Ангела Меркел управо с идејом ефикасније сарадње будућих чланица ЕУ.
Свесна парадоксалне ситуације Влада Велике Британије је покушала да предупреди питања саопштењем на свом сајту, објаснивши да је пред излазак из ЕУ заинтересована за Западни Балкан у жељи да он буде снажан, стабилан и просперитетан.
Или, како је то објаснио британски амбасадор у Србији Денис Киф Велика Британија напушта ЕУ, али не напушта Европу и вредности и интересе које дели већ десетинама, негде и стотинама година.
Зашто се заправо Британија бави напретком Западног Балкана на путу ка ЕУ из које је изашла управо како Унија не би кочила њен просперитет? На то питање Спутњика, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона Синиша Љепојевић сликовито одговара: „Да судови држе воду“.
„Балкан, односно ове земље које нису чланице ЕУ сада су једини простор где Британци могу да показују мишиће јер од следећег марта више нису у ЕУ. Потребно им је присуство у овом делу Европе, јер они после изласка из ЕУ имају само НАТО и Западни Балкан“, истиче Љепојевић.
Према његовој оцени реч је, такорећи, о својеврсном „паблик рилејшену“, о дневнополитичком блефу, попут оног о слању 40 војних специјалаца, обавештајаца, због наводне бриге Британије за судбину БиХ, каже саговорник Спутњика.
Апсолутно је исти случај и са самитом о Западном Балкану који је, према оцени Љепојевића, на нивоу дипломатске симболике, да би се показало да је Британија и даље у игри, наводно бринући о том нестабилном региону.
Одличан познавалац прилика у Британији, који је управо одатле стигао, указује да је тај самит, без праве теме, са општим местима од економије и безбедности, до политике, површно организован. Путем интернета су, каже, контактирали учеснике и позивали их да дају свој допринос предлажући идеје. С обзиром на то што је могло да се сазна протеклих дана, самит ће, сматра он, углавном бити посвећен споразуму Македоније и Грчке као примеру сарадње међу држава Западног Балкана.
Љепојевић указује и на још један разлог због којег се Британија прихватила домаћинства овог самита који се организује у оквиру такозваног Берлинског процеса, иако Британија формално више није ни његов део. Желе да упуте поруку да су ту иако напуштају ЕУ.
Ипак, познавалац британских прилика указује да је реч о одржавању привида о присуству.
Он тако види и најаву слања 40 специјалаца у Босну и Херцеговину, запитавши како 40 војника, који седе са слушалицама на ушима, могу да спрече било чији утицај, а камоли Русије. Подсећа и да су у завршници Светског фудбалског првенства у Русији сада опет пласирали причу о двоје отрованих Енглеза наводно истим новичоком као у случају Скрипаљ. Та прича је, како каже, већ пропала, јер је толико наивна и неталентовано сложена да у њу више нико ни у Британији не верује.
„Самит о Западном Балкану у Лондону је једна политичка гимнастика, одржавање привида о присуству, која треба да покаже наводну бригу за овај регион и да пошаље поруку, пре свега Немачкој, али и Француској: ’Ми излазимо из ЕУ, али ми смо и даље тамо присутни‘“, закључио је Љепојевић.
