Председник САД ће, ако овај закон буде усвојен, добити могућност да утиче на повећање или смањење царина, без одобрења Конгреса.
У интервјуу за Спутњик Пушан Дат, професор економије и политичких наука на Високој пословној школи у Сингапуру, објашњава које се све опасности крију иза могуће одлуке САД да престану да поштују правила СТО.
Колика је вероватноћа да Конгрес заиста дозволити Трампу да реализује тај закон?
— Мислим да је то веома озбиљна игра. Све је почело од увођења царина и ако сада Трампова администрација заиста почне да ради на изласку из СТО, то ће довести до правог трговинског рата и кризе какву нисмо видели још од 1930. године. Даље, то ће довести до потпуне несигурности и непредвидљивости у светској економији. Сви ће пострадати, све државе ће имати само штете. Правила СТО су до сада сматрана неприкосновеним, то је оно што је ситуацију држало под контролом. Ако ова правила више не буду важила, онда би било која прогноза и било које очекивања у светској трговини били потпуно бесмислени.
За сада Конгрес није још поставио Трампу клипове у точкове, јер ипак је он на челу Републиканске партије. Требало би, међутим, размислити ко је заправо главни у Трамповој администрацији. То су његова два саветника Питер Наваро и Роберт Лајтхајзер, који су иначе веома скептични према СТО. Лично, одавно очекујем да они почну да оспоравају не само правила, већ и начин како та организација регулише спорове. Чини ми се да ће први случај који им не буде одговарао искористити за могућу расправу која би водила ка њиховом изласку.
Председник Трамп већ доста дуго критикује рад СТО. Да ли мислите да има основа за његове критике?
— Не мислим тако. Постоје одређени сектори где ће царине бити превисоке. Али у ЕУ, Јапану или Кини, у свакој држави унутрашњи лоби јача и залаже се за заштиту трговине. У одређеним секторима је приметан висок степен протекционизма, као на пример у пољопривреди. Важни су општи степен и обим царина. Може се констатовати да су европске царине против САД прилично ниске, исто је и у Канади и у Јапану. Трамп бира сектор где су тарифе високе због сплета фактора и онда то користи као преговарачку тактику.
Да ли сматрате да он то баш чини ради преговарања? Јер царине на алуминијум и челик су такође неки видели као преговарачки адут, па ипак нових преговора није било и нови споразуми нису склопљени.
— То је преговарачка тактика јер Трамп разматра трговачке спорове и трговину у целини као игру са истим исходом. Зато државе не би требало да чине било какве уступке, јер ће их Трамп прихватити и тражити све више, сматрајући да су уступци показатељ слабости. Мислим да је он својим претходним корацима покушао да схвати логику партнера. Сматрам да ЕУ, Кина и Канада чине исправне кораке, преговарајући са позиције силе.
Да ли мислите да можда у будућности овакви кораци могу да задају озбиљан ударац Америци из перспективе међународне трговине?
— САД имају релативно затворену економију. Оне заправо не тргују много са другима. Највећи део трговине се обавља унутар граница. Зато ако дође до конфликта између САД и Кине, већу штету ће осетити Кина, јер су они много више зависни од извоза. САД су у већој мери самодовољне, не зависе ни од извоза ни од увоза. Истовремено, од оваквог стања ће штету осетити потрошачи. Трговачки рат ће бити реализован кроз повећање цена, а компаније, посебно транснационалне корпорације које послују глобално, суочиће се са цепањем претходно успостављених производно-дистрибутивних ланаца, остајаће без битних карика и због тога ће имати бројне проблеме.
Да ли ће се трговачки проблем одразити на геополитички утицај и глобалну слику САД?
— Већ се одразио и то се могло приметити још од марта, од како трају преговори о царинама. У почетку су државе покушавале да нађу компромис, да се договоре. Међутим, онда су схватили да је Трампова администрација непоштено водила преговоре и онда је и друга страна заузела другачији став и мислим да је то у реду.
Сада они једноставно не схватају озбиљно ни обећања ни претње САД. То је све већ довело до смањења улоге Вашингтона, и то као некога ко је заправо и створио међународни систем трговине. Ако САД на крају заиста изађу из СТО, организације у чијем је стварању Америка одиграла значајну улогу, они ће онда, како сад ствари стоје, тиме препустити међународну арену другим државама, баш као што је на пример Кина.
