Као и сваке године уочи 11. јула, кад се обележава годишњица злочина у Сребреници и ове смо имали политичку провокацију која је додатно нарушила ионако озбиљно нарушене међунационалне односе.
Председница удружења „Мајке Сребренице“ Мунира Субашић најавила је да се у Поточарима на обележавању 11. јула очекује долазак високе делегације немачког тужилаштва, којима ће уз захвалницу за досадашњу сарадњу „уручити списак са више од 22.000 људи који су побројани у извештају Комисије за Сребреницу“.
Субашићева је уверена да ће Немачка проверити да ли су ти људи пријавили да су учествовали у Војсци РС и у злочину у Сребреници и да ће проверити да ли се налазе на територији Немачке.
Стефан Каргановић, председник холандског удружења „Историјски пројекат Сребреница“ каже за Спутњик да је списак од 22.000 људи најобичнија бесмислица.
„Ја се само питам из ког телефонског именика је госпођа Субашић извадила та имена. То би неко требало да је пита, зато што у целој области Сребренице у то време није било 22.000 Срба. Пре свега, у операцији ’Криваја‘ у јулу 1995. учествовало је само 1.500 српских војника, ако томе додамо житеље околних насеља, то је још неколико хиљада. У сваком случају, на ширем подручју Сребренице у то време није било 22.000 Срба. Дакле, тај списак је апсурдан и госпођа Субашић лупета и хоће да напакости РС у највећој могућој мери“, каже Каргановић.
Он подсећа да је у октобру 2005. године радна група Комисије тадашњег председника РС Драгана Чавића, која је, наводно, истраживала догађаје у Сребреници и око ње, у извештају који је састављен по наређењу Педија Ешдауна, направила списак Срба који су осумњичени за учешће у убиствима у Сребреници.
„Та радна група је сачинила, врло услужно, списак од више од 17.300 лица српске националности, то су углавном били обични војници, куварице и спремачице у главном штабу генерала Младића који нису имали никакве везе са догађањима у Сребреници. По оба списка испада да су више од два Србина учествовала у убијању сваког бошњачког ратног заробљеника, што је, ако само мало размислите о томе, тотални апсурд“, истиче наш саговорник.
Разлику између 17.300 у Чавићевом извештају и цифре од 22.000 коју помиње Мунира Субашић, саговорник Каргановић коментарише „правом на креативност“ председнице „Мајки Сребренице“.
Будући да се цифра од 22.000 људи у Чавићевом извештају помиње као бројка бошњачких избеглица на аеродрому Дубрава после операције у Сребреници, по нашем саговорнику је „податак који оспорава креативност Мунире Субашић. Наравно, тај податак је тачан, зато што су српске снаге у оквиру њихове, ’геноцидне операције‘ омогућиле десетинама хиљада бошњачких жена, деце и остарелих особа који су се налазили на територији енклаве Сребреница у време њеног пада, да буду безбедно евакуисани, додаје он.
Каргановић каже да би се могло рећи, кад је реч о 22.000 осумњичених, да се на том списку могао наћи сваки Србин који је прошао поред Поточара, што је отприлике „идеја оба (поменута) списка“.
„Наравно, циљ је припремање квазиправног, политичког и моралног основа за укидање РС, чему су допринели не само Педи Ешдаун него и тадашњи председник РС Драган Чавић и, наравно, том напору се придружује и више година на томе ради и госпођа Мунира Субашић“, оцењује председник „Историјског пројекта Сребреница“.
Он додаје и да је списак који је поднела Чавићева комисија поименичан.
„На њему се налази име, име оца, матични број и још неки основни подаци који су сасвим довољни ако желите некога да ухапсите, али нема никаквих података о евентуалној кривици појединаца, што га чини скандалозним и вероватно уникатним у односу једне државе према својим грађанима“, наглашава Каргановић.
Ти спискови нису нимало неозбиљни и могу да униште животе таргетираних појединаца и они су Дамоклов мач изнад глава несрећника који се на њима појављују, што је „на срамоту свих учесника у овој прљавој работи од Педија Ешдауна, преко Драгана Чавића до Мунире Субашић“.
