После оставке шефа дипломатије Бориса Џонсона и министра за „брегзит“ Дејвида Дејвиса, због одлуке премијерке Терезе Меј да Британију ипак остави везану за ЕУ заједничком зоном слободне трговине, поставља се питање шта још Лондон чека на путу изласка из ЕУ до марта идуће године.
Само што је крајем јуна британска краљица одобрила закон о „брегзиту“, Мејова је ових дана најавила да ће ублажити услове иступања Британије из Европске уније. Прецизирала је да ће предложити формирање „заједничке зоне слободне трговине“ са ЕУ и утврдити списак индустријских и аграрних производа који ће бити изузети из будућих ограничења.
То је био окидач за оставке прво министра за „брегзит“ Дејвида Дејвиса, а одмах потом и шефа дипломатије Бориса Џонсона. Они сматрају де ће останак у зони слободне трговине глобалним корпорацијама обезбедити предност на британском тржишту у односу на домаће произвођаче и да ће Британија због тога остати зависна од Европске уније.
Да ли је изводљиво да Британија мало буде у ЕУ, а мало изван ње и јесу ли Џонсон и Дејвис прве и последње жртве „брегзита“ или је то тек почетак мука британске премијерке?
Питање реализације „брегзита“ остаје отворено и оно ће и даље да „ломи“ у Великој Британији, сматра некадашњи дипломата Зоран Миливојевић.
Оставке Џонсона и Дејвиса само су показале да у владајућој конзервативној коалицији постоји неслагање у вези са напуштањем ЕУ, односно планом према којем би процес преговора са ЕУ о изласку требало да се оконча за наредних девет месеци.
„Џонсон приговара Mејовој две ствари — динамику преговора, јер је требало да се они већ приводе крају, и спремност да чини уступке бриселској администрацији по питању трговинских олакшица. Мејова се залаже за ’брегзит‘, али да трговински односи практично остану нетакнути, под изговором Ирске“, објашњава Миливојевић за Спутњик.
Он подсећа да је питање границе између Републике Ирске и Северне Ирске једно од оних од националног и политичког значаја за Велику Британију. Мејова је, сматра он, у том случају подлегла притисцима да та граница, као и до сада, остане потпуно отворена, у режиму ЕУ.
Са тиме се, наравно, не слажу Џонсон и остали „жестоки ’брегзит‘“ момци. Траже да се одлуке референдума о изласку из ЕУ спроведу до краја, да Британија комплетно изађе, без изузетака, што подразумева и постојање граничног режима који немају везе са ЕУ, па и према Републици Ирској.
Не слажу се ни са олакшицама када је у питању трговина робом, напомиње Миливојевић. Мејова је, како напомиње, учинила уступак Републици Ирској утолико што је предложила да за услуге не важе режими ЕУ, већ само за трговину робом.
„Очигледно да је тамо нека политичка трговина на дневном реду, али треба имати у виду и да постоје притисци са разних страна према Влади Велике Британије и Терези Меј да се можда ревидирају одлуке референдума и да се питање изласка Велике Британија релативизује у толикој мери да остане само на некаквом квазиполитичком терену, а да у економским сферама нема великих промена“, оцена је некадашњег дипломате.
Влада и цео пројекат Терезе Меј су врло нестабилни, сматра он и очекује да Џонсон, који је доста утицајан у структурама које се залажу за пуну реализацију „брегзита“, притисне Конзервативну странку, окружење саме Терезе Меј и носиоце власти у овом тренутку.
Можемо очекивати неку врсту нестабилности, каже Миливојевић који сматра да питање реализације „брегзита“ остаје отворено, поготово имајући у виду све проблеме са којима је ЕУ сада суочена, али и другачије околности с друге стране Атлантика.
„Цело то питање ’брегзит‘, цела та ситуација у ЕУ, добија једну нову димензију пре свега и изнад свега због промене трансатлантских односа, због сусрета Трампа и Путина у Хелсинкију, што је потврда новог мултиполарног светског поретка у којем ће главну улогу играти Американци, Руси и Кинези. У целој тој причи види се да политичка ситуација, али и утицај ЕУ и Велике Британије и њихови међусобни односи практично висе“, закључио је саговорник Спутњика.
