„Прекинули смо целокупну практичну цивилну и војну сарадњу НАТО-а и Русије, остајући отворени за политички дијалог. НАТО не тражи сукобе и не прети Русији“, наведено је у у заједничком саопштењу након првог дана самита Алијансе који се 11. и 12. јула одржава у Бриселу.
У документу је наведено да Русија провоцира НАТО својим дејствима на границама Алијансе. Као пример је наведено размештање руских ракета у Калињинграду.
„Русија упућује изазов евроатлантској безбедности и стабилности мешањем у изборе и сајбер-делатношћу“, саопштила је Алијанса.
Учесници самита потврдили су да су солидарни с Великом Британијом у њеној оцени да иза инцидента у Солсберију, током којег су нервно-паралишућом супстанцом отровани бивши двоструки агент Сергеј Скрипаљ и његова кћерка Јулија, „врло вероватно“ стоји Русија.
НАТО је на самиту позвао Русију да повуче своје војне снаге из Молдавије, Украјине и Грузије.
"Понављамо да подржавамо територијалну целовитост и суверенитет Украјине, Грузије и Републике Молдавије у оквиру њихових међународно признатих граница. У складу с међународним обавезама, позивамо Русију да повуче снаге које је разместила у све три земље без њихове сагласности", наведено је у документу.
Потврђено оснивање две нове команде НАТО-а
На самиту НАТО-а је потврђена иницијатива за повећање спремности снага Алијансе и стварање две нове команде, изјавио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг након првог пленарног заседања.
Према његовим речима, иницијатива подразумева да до 2020. године буде формиран оперативни одред који ће обухватати 30 механизованих батаљона, 30 авијационих ескадрила и 30 борбених бродова који могу да буду спремни за деловање у року од 30 или мање дана.
Столтенберг је додао да је донета одлука о озбиљном обнављању структуре органа војне управе НАТО-а, која подразумева више од 1.200 војника и стварање две нове командне структуре за брзо пребацивање снага НАТО-а у региону Атлантика (команда у Норфолку, Вирџинија) и у Европи (Улм, Немачка).
Самит НАТО-а одобрио је и оснивање специјалне групе задужене за борбу против „хибридних опасности“.
„Експерти НАТО-а биће спремни да отпутују у земље-чланице Алијансе које су под ризиком, како би им пружили подршку у областима као што су сајбер-заштита, борба против пропаганде и енергетска безбедност. Поред тога, договорили смо се да образујемо Центар за сајбер-операције у оквиру наше утврђене структуре органа војне управе“, рекао је Столтенберг.
Члан 5 важи и за хибридни рат
У случају „хибридног рата“ НАТО би могао да активира Члан 5 Повеље о колективној одбрани, као и у случају оружаног напада, наведено је у заједничком саопштењу Алијансе.
„Имајући у виду да је примарна одговорност реаговања на хибридне претње на земљи која је циљ, НАТО је спреман, на основу дозвеле Савета НАТО-а да помогне сваком савезнику, у свакој фази хибридне кампање“, наведено је у саопштењу.
