То би практично значило да, на пример, Хрватска више неће моћи да уцењује Србију и блокира отварање нових преговарачких поглавља, уколико се с тим сложи већина земаља Уније. Квалификована већина, према том предлогу, подразумева да је за пролазак неке одлуке неопходна подршка 55 одсто држава чланица, које покривању најмање 65 одсто укупног становништва ЕУ.
Координаторка Националног конвента о ЕУ Наташа Драгојловић за Спутњик каже да би евентуално доношење ове одлуке требало тумачити као знак да неко жели дефинитивно да откочи преговоре о приступању.
„Ако је неко ово намерио, то је како би се избегло блокирање, јер чим је једна земља против, одлука не може да се донесе. То може бити намера у позадини овог предлога, а да ли је вероватно да ће одлука бити донета, мени лично није, знајући како функционише Европска унија. Потребно је и време да се та одлука донесе“, каже Драгојловићева.
Да предлог постоји, јавно је потврдио Јоханес Хан, европски комесар за проширење, који је у изјави за хрватски „Вечерњи лист“ рекао да је он и даље предмет расправе.
„Увек ћу бити склон да за коначну одлуку о приступању неке државе у пуноправно чланство треба једногласна одлука свих чланица, али за много мање кораке на том путу, током приступних преговора, можемо предложити да буде довољна квалификована већина“, навео је Хан.
Професор Факултета политичких наука Драган Ђукановић каже да је управо ово тренутак у коме је евидентно да је оваква одлука нужна, подсећајући на кандидатуру Македоније. Европа очигледно тражи модел како да се и у наредном периоду очува ватра европских интеграција држава Западног Балкана, каже Ђукановић.
„Мислим да је то веома значајно за ове државе, јер оне баш и не уживају некакав претерано висок углед и реноме код јавности држава западне Европе. У том смислу мислим да је доста значајно да се, ако заиста дође до прихватања ове иницијативе, то и спроведе“, каже Ђукановић.
И сада се поједине одлуке у ЕУ доносе квалификованом већином, како мале државе не би биле у могућности да блокирају велике. Јер, на пример, утицај Немачке, која има више до 80 милиона становника, не може да буде исти као утицај Естоније, која има 1,4 милиона, или Хрватске са 4,1 милион становника.
Ђукановића смо питали и да ли је евентуално доношење овакве одлуке заправо одраз много већих неслагања унутар уније, везаних и за политику односа према САД и другим великим силама, али и наметања воље „великих“, као што је Немачка, која је објективно најјача и најутицајнија земља Европске уније. Европска унија је више десетина пута била у кризи и исто толико пута налазила неку врсту рационалног одговора, тако да уопште не сумњам да ће се и у овом сегменту наћи некаква врста рационалног политичког одговора, каже Ђукановић.
„Немачка не намеће своју улогу у том смислу, већ покушава да кроз партнерство с другим чланицама изнађе одређено решење. Када је у питању хрватско блокирање Србије било је евидентно да Немачка треба да се умеша и на одређени начин Хрватској стави до знања да то што је у чланству не значи да мора да обустави проширење, посебно на југоисток Европе и западног Балкана и подунавља које је Немачкој јако битно из стратешких разлога“, објашњава Ђукановић.
Из перспективе држава западног Балкана мислим да је ово јако добар предлог и искрено се надам да ће проћи, али много зависи од политичке воље у појединим државама чланицама уније у овом тренутку, али ако је и сам Хан то потврдио, то веома озбиљна иницијатива, закључује Ђукановић на крају разговора за Спутњик.
