Ко би икад рекао да књига може бити смртоносна? Вероватно мало њих јер нико није предвидео да ће корице страница које су анализиране у потрази за остацима текста римског права и канонског закона, бити преливене зеленим пигментом који садржи смртоносни арсен.
„Посматрали смо ове три ретке књиге у лабораторији с Икс-зрацима јер је библиотекар раније открио да су средњовековни рукописни одломци, попут примерака римског права и канонског закона, коришћени за израду покрова“, објашњава Јакоб Повл Холк, истраживач библиотекарства СДУ и Каре Лунд Расмусен, ванредни професор физике и хемије, који је рекао у разговору: „Добро је документовано да су европски књиговесци у 16. и 17. веку рециклирали старе пергаменте“.
Проблем је био што су све корице књига биле преливене у „дебелом слоју“ зеленом бојом која је онемогућила читање скривеног текста испод ње голим оком. Тако су Холк и Расмусен користили технику названу микро-рендгенска флуоресценција како би рукописе обасјали танком светлосном нити, надајући се да ће истакнути одређене елементе (попут калцијума или гвожђе) који су „печени“ у темељном мастилу.
Уместо тога, пронашли су арсен.
Арсен је природни елемент металоида који се налази широм Земљине коре — међутим, у комбинацији с другим елементима попут водоника и кисеоника постаје смртоносна отрован.
„Овај хемијски елемент је међу најотровнијим хемикалијама на свету и изложеност може да доведе до различитих симптома тровања, развоја рака, па чак и смрти“, написао је Холк и Расмусен.
Отровност арсена не смањује се временом
Тровање арсеном догађа се првенствено преко гутања (рецимо, лизањем прста и окретањем странице контаминиране књиге), али неки од отрова могу такође да продру додиром и удисањем. Будући да је без укуса и без мириса, арсен се хиљадама година користи као отров, написали су истраживачи.
Упркос томе што је смртоносан, арсен је накратко био одобрен као пигмент за боје током 19. века. То је резултирало производњом отровних постера, поштанских маркица, хаљина и пигмената боје.
Лајв сајенс
