Слажем се са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом да је самит протекао „боље него супер“, каже у емисији „Спутњик интервју“ политиколог Александар Павић, оцењујући да је између Путина и Трампа „прорадила хемија“.
Како примећује, двојица председника су јаке личности. A кад јаке личности имају добар лични однос, не морају да се слажу у свему.
„Две личности које представљају две најмоћније нуклеарне силе на свету успоставиле су добар однос, добар почетни корак, што је врло важно за почетак“, констатује Павић.
Аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић истиче да међу обичним Американцима постоји разумевање да овако не може даље у односима Русије и САД, да ове две светске силе не могу да буду у позицији високе тензије и да може да избије непожељан сукоб. Сви прижељкују боље односе Америке и Русије, али тако не мисли естаблишмент, који је, како примећује, разочаран самитом. Штавише, додаје Кесић, учинили су све што могу да га спрече, закључно са тиме што су најавили нову оптужницу специјалног тужиоца и истрагу везану за наводно мешање Русије у америчке председничке изборе.
„Покушали су да тиме натерају Трампа да одустане од самог сусрета с Путином. Кад им то није пошло за руком, почели су да му дају савете како да он њему очита лекцију и како да му стави до знања да више не толерише руско мешање“, наводи Кесић и објашњава да „политички естаблишмент, као што није прихватао Трампову победу, не прихвата ни реалност да они и њихова спољна политика у великој мери не представљају мишљење већине и жеље већине грађана Америке“.
На питање може ли Трамп да спроведе ишта од договореног ако му се постављају препреке у Конгресу, како показују и оштре критике које су му, поводом самита, упутили неки сенатори, Кесић каже да је Трамп од самог почетка суочен са „саботажом од стране институција“.
„Они су делили исти поглед на свет да Америка мора да буде доминантна сила кроз глобалистичку политику која мора да се наметне по сваку цену, а земље које то одбијају, морају да се нађу под притиском. И то је била доминантна политика последње две деценије. Кад се појавио Трамп, он је био први кандидат који је изашао из тих оквира, а сада чине све што могу да амортизују његове покушаје да почне нову политику која би изградила потпуно другачији светски поредак“, наводи Кесић.
Трамп је на тај начин, уверен је наш саговорник, успео у циљевима да истера своје критичаре у јавности да буду против преговора како би себе позиционирао као жртву естаблишмента зато што су бирачи уверени да су највећи проблем у САД сегмент политичког система који немају поштовања према гласачима.
И са спољнополитичког аспекта, напомиње Кесић, Трамп је успео да покрене ствар са мртве тачке.
„Ово је значајан корак, симболичан, али отвара процес нормализације односа“, наглашава амерички експерт.
По Павићевом мишљењу, тема где је најлакше постићи сагласност је разоружање, а овај самит је корак даље од трке у наоружавању.
„Сада постоји могућност да се крене у другом правцу с тим што су њима потребне неке победе. Оружје и контрола наоружања је можда најлакша тема међу њима и тема коју је најтеже рушити од естаблишмента. Тешко је бити против контроле нуклеарног наоружања“, констатује Павић, додајући да уз то иду теже теме попут Сирије, Украјине, енергетике.
Самит је, закључује Павић, показао да је обојици лидера стало да поправе односе и да крену неким новим путем ка ресетовању односа двеју сила.
