Позив председника Бошњачког националног већа Сулејмана Угљанина званичнику непризнате Републике Косово Беџету Пацолију да посети Нови Пазар, према мишљењу Слободана Орловића, професора уставног права Правног факултета на Универзитету у Новом Саду, јесте — политичка промоција.
„Као таква, та промоција има одређене политичке циљеве, али се сигурно може рећи да није у складу са Уставом Србије. Наиме, Устав не познаје ’Косово‘ већ познаје ’Косово и Метохију‘ у саставу Србије“, напомиње професор Орловић за Спутњик.
Устав прекршен, а санкције?
Подсетимо, на име Беџета Пацолија упућен је позив да 21. и 22. јула ове године дође у Нови Пазар, али и у неколико других општина у Рашкој. Позив, до којег је дошао „Кљан Косова“, послало је Бошњачко национално веће, а Пацоли је позван у својству заменика премијера и министра спољних послова Републике Косово.
Што се тиче могућности да садашњи састав Бошњачког националног већа буде распуштен због кршења Устава, како појашњава Слободан Орловић, Законом о националним саветима националних мањина предвиђена је таква могућност, али у стриктно наведеним случајевима.
„То су: ако није конституисано у одређеном року, ако је поступак избора обустављен, уколико не заседа… и тако даље. И то су таксативно наведени разлози који се тичу немогућности рада Бошњачког националног већа, односно националног савета. Тако да у овом случају, кад су дате овакве изјаве, макар и од званичника, односно председника Већа, оне нису законски предвиђен услов за распуштање“, прецизира Орловић.
Ако желимо да видимо шта из овог случаја може да се и политички и правно извуче, наводи даље тај професор Уставног права, Бошњачко национално веће је изабрано 2014. па му четворогодишњи мандат истиче ове године, што значи да ће поново бити расписани избори и евентуално могуће изабрано ново руководство овог већа.
Политичка критика Угљанина
Ако овакви позиви нису у складу са Уставом Србије, ко ту може правно да реагује? Каква је правна процедура у таквим случајевима?
„Национални савети националних мањина јесу уставна категорија, али је читав њихов положај уређен Законом о националним саветима, и ту се наводи да министарство задужено за људска права, а то је Министарство државне управе и локалне самоуправе, може да распусти национални савет из раније наведених разлога. Међутим, нема могућности као што су, на пример, кршење Устава у раду руководства Већа и тако даље. Дакле, правно овде не постоји могућност смене председника националног већа, односно челника Бошњачког националног већа“, тврди Орловић за Спутњик.
Ако не постоји стриктно правна процедура, тог професора питамо да ли постоји нека политичко-правна могућност да се на неки начин укаже да тај конкретни састав Бошњачког националног већа није поштовао Устав Србије? Тачније, постоји ли могућност да због оваквих гестова претрпе неку, ако не правну, а оно политичку санкцију и добију неке политичке минусе?
„Ту је, наравно, могућа таква политичка санкција да, на пример, на овогодишњим изборима за Бошњачко национално веће Листа за Бошњачко јединство Сулејмана Угљанина не добије највећи број места у том телу и да нема свог човека на месту председника Већа“, сугерише Орловић.
Једино је, подвлачи наш саговорник, таква могућност извесна уколико дође до одређених политичких санкција.
„Дакле, политичка критика, промоција неких других политичких страна и струја у Рашкој области могла би да доведе до пораза победника са прошлих избора, односно Угљанина. Ништа друго не видим као могућност“, јасан је Орловић.
