„Према најгорем сценарију, смањење светског БДП-а ће износити 0,5 одсто“, изјавила је Лагардова на прес-конференцији у оквиру састанка министара финансија и шефова централних банака Групе двадесет у Буенос Ајресу.
Долазак Лагардове је дочекан протестима у Аргентини. Протести су почели у петак и настављају се данас под паролом: „Не ММФ-у“. Учесници протестују против политике Фонда према тој земљи.
У јуну је ММФ званично одобрио кредит Аргентини у вредности од 50 милијарди долара. Власти намеравају да искористе прву траншу од 15 милијарди, док остало није потврђено. Многи економисти се плаше да ће планирана инфлација од 15 одсто на крају године бити пробијена.
Крајем марта САД су увеле увозне царине на испоруке челика и алуминијума са стопом од 25 и 10 одсто. Те мере се односе и на Русију. Вашингтон је то образложио питањима националне безбедности.
Многи амерички трговински партнери су негативно реаговали на тај корак. Русија је ту одлуку назвала нелегитимном и обећала је да ће израдити све могуће механизме за реаговање.
Москва је већ крајем маја обавестила СТО о могућем увођењу царина на америчку робу у износу од 537,6 милиона долара годишње. У јуну је руски министар финансија Максим Орешкин изјавио да ће та земља увести царине на испоруке америчке опреме за изградњу путева и низ других производа, али да међу њима неће бити лекова.
