Израел је евакуисао скоро 800 (а према неким другим подацима преко 400) припадника и чланова породица „Белих шлемова“ из југозапада Сирије у Јордан, одакле ће касније бити транспортовани у Велику Британију, Канаду и Немачку. Портпарол израелског Министарства спољних послова Емануел Нахшон потврдио је да је Израел евакуисао припаднике „Белих шлемова“ и њихове породице на захтев САД, Канаде и европских земаља.
Зашто их Америка неће код себе?
Шта значи ово евакуисање „Белих шлемова“, који ће остати запамћени по бројним медијским манипулацијама током сукоба у Сирији? Да ли је то фијаско читавог тог пројекта?
Историчар и публициста Немања Старовић каже за Спутњик да се све мора посматрати у контексту општег разрешавања ситуације на југу Сирије јер је чињеница да је редовна војска под контролом владе у Дамаску овладала скоро комплетним подручјем на југозападу Сирије, да су елиминисана подручја под контролом побуњеника и да за такву организацију као што су „Бели шлемови“ на том простору нема места.
„Чињеница да су они превасходно уз помоћ Израела евакуисани на територију Израела и Јордана говори о томе да су за одређене центре моћи на Западу они изузетно важни и да су одиграли улогу коју су имали за њихов рачун. Посебно је интересантно то што САД нису прихватиле да на своју територију приме нити једног припадника те организације“, напомиње Старовић за Спутњик.
Волонтерска група „Бели шлемови“ тврди за себе да је невладина организација која има за циљ заштиту сиријских цивила. Међутим, председник Сирије Башар ел Асад сматра да је ова група повезана са терористичком организацијом Ал Каида. Немања Старовић подсећа да су „Шлемови“ формирани 2014. уз првобитну обилату финансијску подршку владе у Лондону величине десетина милијарди долара, а касније су се том издашном финансирању придружиле и САД и државе попут Данске, Немачке, Холандије, Јапана.
„Сами ’Бели шлемови‘ су се хвалили да унутар своје организације имају чак 3.000 волонтера, да је око 200 њих изгубило живот, а да су са друге стране они заслужни за спасавање живота чак преко 100.000 људи. Документарни филм који је о њима снимљен је добио Оскара 2017. за најбољи документарни филм у тој години“, наводи Старовић.
Цивилна заштита са опасачем?
С друге стране, додаје тај историчар, оно што представља озбиљну критику њиховог рада јесте да иако они пледирају да представљају некакву сиријску цивилну заштиту, они ни у ком случају нису неутрални у свом деловању на терену, што би тај назив подразумевао, већ су изузетно блиско повезани са побуњеничким снагама које легитимна влада у Дамаску сматра терористима.
„У више наврата је доказано да су они снимали режиране клипове спасавања људи, дакле да се не ради о аутентичним снимцима већ о пажљиво инсценираним догађајима који су потом пласирани у светску јавност као аутентични снимци, што ни у ком случају не може да служи на част таквој организацији. Оно што је можда још горе од тога јесте то што постоје озбиљне оптужбе да су у више наврата асистирали у прикривању убистава заробљеника, дакле припадника званичне сиријске армије и других снага које стоје уз власт у Дамаску, што представља заиста озбиљне оптужбе“, прецизира Старовић.
Власти у Дамаску, као и њихови савезници у Москви и Техерану, подсећа даље наш саговорник, изнели су озбиљне оптужбе на рачун такозваних „Белих шлемова“ — да су одиграли кључну улогу у спровођењу одређених операција под лажном заставом. То се пре свега тиче наводних хемијских напада које је режим у Дамаску тобоже спровео против побуњеничких снага међу којима се свакако као најважнији по својим последицама истиче наводни напад на енклаву Источна Гута у априлу 2018. године.
Снимак „Белих шлемова“, који ти наводно потврђује, за САД, Француску и Британију био оправдање да изврши ракетне ударе на Сирију 14. априла. Подсећања ради, Стејт департмент покрива трећину буџета „Белих шлемова“.
„Бројни снимци су доказали да начини њихових реакција, опрема коју су приказали на фотографијама, не одговара начину на који се третирају жртве хемијског напада и да се заиста ради о некој врсти медијске манипулације, а у томе су коначно сведочили и сами људи укључујући и децу која су се налазила на тим снимцима а који су првобитно обишли планету“, подвлачи Старовић.
Важнија вест дезангажовање Америке
Кад се све то сабере, Старовић наглашава да је јасно да је реч о веома контроверзној организацији која је одиграла важну улогу током сиријског грађанског рата, али имајући у виду да више нема говора о остварењу циљева побуњеника из 2011. и 2012. године, и њихова улога у том грађанском рату је фактички окончана.
Према најновијим информацијама, једна група сиријских „Белих шлемова“ ипак није успела да стигне до границе током евакуације из југозападног дела Сирије. Могуће је, претпоставља Старовић, да ће неки огранак те организације наставити да делује у региону Идлиба, који је још под контролом различитих фракција побуњеника. Али и ово њихово повлачење са терена иде у прилог тези да је њихова мисија окончана, и то, истиче Старовић, не превише успешно.
Да је пројекат окончан, према оцени саговорника Спутњика, говори и чињеница да су САД не тако давно, у мају, саопштиле да прекидају директно финансирање „Белих шлемова“, те да ће оно бити настављане само кроз неке друге шире, мултилатералне програме.
Портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова прокоментарисала је тада као „невероватну“ вест о томе да су САД обуставиле финансирање невладине организације „Бели шлемови“, коју Москва оптужује да је ширила дезинформације о примени хемијског оружја у Сирији.
„Данас се догодила невероватна вест — Стејт департмент је обуставио финансирање ’Белих шлемова‘. А зашто? Нису им се свидели последњи снимци? Или постоје други разлози? Руку на срце, било би лепо знати колико су добијали пара од америчке Владе, али и од влада других земаља, пре свега од оних који су недавно ракетирали Сирију. То би објаснило како функционише тај механизам стварања неистинитих информација“, рекла је она.
Према речима Немање Старовића, америчка стратегија води ка постепеном дезангажовању. „Видимо да конкретна ствар око које су се договорили Путин и Трамп у Хелсинкију јесте координација политике на подручју Сирије где су се и Америка и Русија сагласиле да је потребно препустити већи део територије контроли власти у Дамаску, а са друге стране обезбедити сигурност Израела кроз инсистирање на повлачењу иранских снага“, закључује Старовић.
