Шпански тренд измештања посмртних остатака фашистичких злочинаца у „земље порекла“, изгледа да се прелио у Словенију која намерава да посмртне остатке Димитрија Љотића испоручи Србији.
Историчар др Милутин Живковић са Института за српску културу претпоставља да Шпанија, у којој се налазе посмртни остаци Анта Павелића и Макса Лубурића, не желе више да има проблем да се од гробова фашиста праве сакрална места на којима се одаје почаст тоталитарној идеологији фашизма, поготово јер се и сама мучи са тим проблемом.
Кад је реч о најави из Словеније, Живковић додаје да му је та синхронизација сумњива.
Кад је реч о евентуалном премештању Љотићевих посмртних остатака, Живковић истиче да Србија ни покоју цену не би требало да пристане да их прими. Уколико би, ипак, Србија била приморана да прими Љотићеве остатке, морала би, као држава, да поступи мудро.
Љотић још увек није рехабилитован, а не би ни требало да буде, тако да би сходно томе Србија требало и да поступи као једна модерна, демократска држава 21. века у Европи, истиче Живковић.
„Конкретно, требало би видети да се његов гроб у Србији не претвори у светилиште, или место окупљања људи који припадају фашистичкој идеологији, а са друге стране наћи неку меру и не кршити хришћанске обичаје да свако буде достојно сахрањен“, истиче Живковић.
Ситуација уопште није наивна, с обзиром да из Словеније долази иницијатива да се Љотићеви посмртни остаци изместе у Србију а да је баш у тој бившој југословенској републици, пре Другог светског рата, Љотићев „Збор“ имао јаче упориште него Србији.
Наш саговорник истиче да је Димитрије Љотић био слуга окупатора и сумња да ће доћи до покретања поступка његове рехабилитације. Он сумња да би евентуално враћање његових посмртних остатака довело до нових подела у Србији, јер је Љотићева идеологија увек имала маргиналну подршку.
Ипак, без обзира на маргиналну подршку Љотићевог „Збора“, недавно смо имали инцидент кад се неколицина „неољотићеваца“ вербално сукобила са присталицама Демократске странке у Београду, поводом рехабилитације Милана Недића.
„Држава мора да се постави озбиљно јер не можете дозволити да вас због неколицине људи и пар застава неко са стране жигоше као земљу која има проблем са неонацизмом и неофашизмом. Земљу и народ који је као мало ко у Европи и свету страдао од те идеологије“, закључио је Живковић.
Димитрије Љотић основао је Југословенски народни покрет „Збор“ у Љубљани 6. јануара 1935. Идеологија „Збора“ била је мешавина италијанског фашизма, немачког нацизма и српског православног фундаментализма.
„Збор“ никад није имао значајну подршку грађана предратне Југославије. Два пута је наступио на изборима и освојио око један одсто гласова, у време кад су фашизам и нацизам доминирали Европом.
После пораза Краљевине Југославије у априлском рату, „Збор“ се ставио у службу нацистичких окупационих снага и убрзо основао своје војно крило — „Српски добровољачки корпус“. Током рата Љотић је био особа од највећег поверења нациста. Био је начелник за морал у „Српском добровољачком корпусу“, чији су припадници прозвани „љотићевци“.
Љотић је погинуо крајем априла 1945. у саобраћајној несрећи у Словенији.
