Китаровићева је на предлог потпредседника Владе и министра одбране донела одлуке о одликовањима, унапређењу и похвалама за један број припадница и припадника ОСРХ, пренела је Хина.
Хрватска председница ће 5. августа, поводом 23. годишњице војно-полицијске операције „Олуја“, у којој су протерани крајишки Срби, у Книну уручити одликовања генералима, иначе, бившим хрватским оптуженицима Анти Готовини и Младену Маркачу.
Готовина је, наиме, у првостепеном поступку 15. априла 2011. у Хашком трибуналу осуђен на 24 године затвора, Маркач на 18 година, док је преостали члан хрватске „тројке“, генерал Иван Чермак ослобођен кривице и Тужилаштво на ту одлуку није уложило жалбу.
Хрватске генерале Трибунал у Хагу је новембра 2012. на волшебан начин ослободио кривице по свим тачкама оптужнице и предложио њихово моментално пуштање на слободу.
Готовина и Маркач су ослобођени кривице по свим тачкама на основу налаза Жалбеног већа хашког трибунала да нема доказа да је постојао удружени злочиначки подухват с циљем уклањања српског цивилног становништва из Крајине силом или претњом силе.
Председавајући Већа, судија Теодор Мерон рекао је тада да је да Жалбено веће делимично прихвата жалбу Готовине и Маркача и одбацује закључак да су нападни на та четири града — Книн, Обровац, Грачац и Бенковац — били противправни.
Веће је сматрало и да одлазак цивила током артиљеријских напада не може да се окарактерише као депортација.
Уочи изрицања пресуде, Координација ветеранских удружења града Загреба прогласила је Готовину и Маркача јунацима Домовинског рата.
Првостепене пресуде Готовини и Маркачу на 24 године и 18 година затвора изречене су за ратни злочин почињен током и после акције „Олуја“ 1995. године.
Према првостепеној пресуди, Готовина, који је командовао „Олујом“, и Маркач, као командант специјалне полиције, били су чланови удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман, а чији је циљ било протеривање спрског становништва из самопроглашене Републике Српске Крајине, што је био навод оптужнице.
Готовина и Маркач проглашени су кривим за прогон, депортацију, пљачку, убиства, безобзирно уништавање, нехумана дела и окрутни третман српског становништва, од почетка августа до краја септембра 1995. године.
Готовина и Маркач на првостепену пресуду уложили су жалбе, тврдећи да је судско веће погрешно утврдило и интерпретирало чињенице о догађајима током и после „Олује“.
У жалбама одбране су тражиле да Готовина и Маркач буду ослобођени, тврдећи да је „Олуја“ била легитимна војна операција за реинтегрисање окупираног подручја у састав Хрватске, а да је српско становништво напустило територију у оквиру евакуације коју је организовало њихово вођство на челу са Миланом Мартићем.
Према наводима оптужнице, Готовина је одговоран за убиство најмање 150 и прогон више од 150.000 Срба.
