Да Албанци са Косова и Метохије неће испунити своје обавезе у погледу оснивања Заједнице српских општина (ЗСО) одавно је постало више него очигледно, иако се ближи рок за формирање ове организације.
Сада, у својој стратегији одуговлачења, Приштина покушава да, уместо конкретног потеза договореног током бриселских преговора, на сто стави нову тему — енергетски споразум са Србијом.
Тако ће, према изјави председника владе косовских привремених институција Рамуша Харадинаја датој приштинском „Телеграфу“, нацрт статута ЗСО бити представљен у Бриселу, али ће га оценити и врховни суд Косова.
Истовремено, Харадинај је приметио да у преговорима о енергетском споразуму нема напретка. Он се сада суочава, како је рекао, са дилемом треба ли прихватити нацрт статута у време када око енергетског споразума нема напретка или одбацити статут и „дати Србији изговор за евентуалне једностране акције“.
Да се стратегија албанске стране своди на одуговлачење, измишљање разних препрека и избегне формирање ЗСО онако како је договорено Бриселским споразумом, потврђује и председник Одбора за КиМ српског парламента Милован Дрецун.
„Све то је, заправо, покушај да се ЗСО уведе као средство за трговину са Србијом, да се Србији понуди нешто зарад признања самопроглашене државе Косово. И ништа више. Они не желе да се формира ЗСО, схватили су да не могу више да уцењују преко Заједнице, да ми испуњавамо све, а они ништа, тако да неће добити то што мисле да би требало да добију преко постизања енергетског споразума“, каже Дрецун.
Што се Београда тиче, ЗСО мора да се формира и ту је тачка, додаје Дрецун. Србија неће дозволити да је привремене косовске власти уцењују наводним компромисима који се, према Дрецуновим речима, своде на то да привремене косовске институције формирају ЗСО, а да Србија призна независност КиМ.
„И Харадинају је потпуно јасно, а јасно је и водећим западним земљама на челу са САД, да од Србије не могу да добију ни под каквим притисцима признање овакве самопроглашене државе и зато и француски председник и амерички званичници сада говоре о нужности постизања компромисног решења“, објашњава Дрецун.
Додатни притисци на Србију, као што је активирање Албанаца у централној Србији и албанска најава о брисању границе између Србије и Албаније на подручју КиМ, као и, како каже, наставак игре косовских званичника, у функцији је намере да се Србија натера да призна једнострано проглашену независност Косова, каже Дрецун и додаје да се тако нешто никада неће поновити.
