„Желимо да отворимо границу између Албаније и Косова. Премијер ми је рекао да је донета одлука. Од 1. јануара почиње слободно кретање између Албаније и Косова“, најавио је министар дијаспоре Албаније Пандели Мајко. Могу ли се такве изјаве тумачити као додатни притисци и својеврсне уцене међународне заједнице, али и Србије, које спроводе Албанци?
Стефан Сурлић са Факултета политичких наука у Београду мисли да је ипак посреди иницијатива која долази из Приштине и Тиране о томе да се интензивирају везе и односи и ту, према његовом мишљењу, нема ничег посебно новог.
Самостална иницијатива Тиране и Приштине?
„Њихов пројекат који је и раније постојао назван је ’Један народ, једна земља, једна будућност‘. И у склопу такве једне идеје они остварују многе идеје укључујући и обједињену контролу на границама, односно слободан пролаз“, тумачи Сурлић.
Што се тиче политике ЕУ, Сурлић каже да они врше притисак на све земље-чланице Западног Балкана да имају слободан проток људи и капитала и свакако се противе само етничким слободним границама. Дакле, подвлачи он, овај простор целокупно посматрају као Западни Балкан и сматрају да би требало да целокупан Западни Балкан релаксира односе који су затегнути услед неспоразума из прошлости.
„Понављам, реч је о иницијативи коју пре свега видим из Приштине и Тиране и та иницијатива полази од тога да уколико не успе план А, а то је да Косово има међународну представљеност, онда се прелази на план Б, а то је да Косово преко Албаније оствари међународни субјективитет, односно буде представљено на међународној сцени“, сугерише Сурлић за Спутњик.
Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић је рекао да је изјава албанског министра Мајка неозбиљна и неодговорна и да служи само да додатно погорша односе у региону. Није ли то и брисање „граница“, а не само као слобода кретања?
„Да, брисање граница и то по етничком кључу. Уколико постоји искључиво тај етнички кључ у региону, онда заиста можемо говорити и о могућности да се произведе и домино ефекат, а то је да сви народи могу да спајају границе како њима одговара, а не како су оне међународно признате“, сматра Сурлић.
Млак став ЕУ
У том смислу, истиче наш саговорник, ова садашња одлука јесте директно усмерена против постизања тог финалног споразума између Београда и Приштине и против идеје стабилности и сарадње на простору Западног Балкана.
На питање зашто и на ту и на доста неких ранијих изјава које се тичу идеје Велике Албаније Европска унија ћути и не реагује, Сурлић одговара да ЕУ то сагледава као врло сензитиван простор где уколико би директно реаговали погоршали би перспективе нормализације односа Београда и Приштине.
„А опет са друге стране не треба заборавити да је већински број чланица ЕУ признао независност Косова, тако да они Косово сагледавају као независну државу и самим тим му дају право да самостално одлучује са киме ће правити интензивније односе, односно везе“, констатује Сурлић.
Историчар Александар Раковић напомиње да нас ништа не може изненадити кад је реч о притисцима које можемо да очекујемо, а Албанци ништа не раде без мига Запада, у овом случају Сједињених Држава и неких земаља ЕУ.
„Дакле, ништа овде није случајно. Они иду корак по корак ка том циљу и тај циљ, барем што се Запада тиче, биће на крају, то су пројектоване намере, физичко раздвајање Србије и Црне Горе преко простора Старе Рашке како би онемогућили било какво уједињење српског народа у будућности“, јасан је Раковић.
Албанизација Рашке?
Раковић тврди за Спутњик да Запад подржава стварање Велике Албаније и истиче да уколико се она не деси дејуре, она ће се дефакто догодити и догађа се пред нашим очима. С тим у вези је и та изјава да ће бити укинута граница између Албаније и такозваног Косова, напомиње он.
„Ово наравно није крај притисака на Србију, који ће бити све жешћи и жешћи. Приче о подели Косова су ноторне глупости — нити то одговара Србији, нити то одговара Албанцима, јер Албанци имају намеру да заузму и простор Новог Пазара и северно све до места Кладнице. Дакле, то је 13 километара од Сјенице“, наводи Раковић.
Дакле, то су њихове намере и ако би Косово било подељено и север Косова био интегрисан у део централне Србије, то би према Раковићевом тумачењу значило да они губе територијалну спону са деловима Старе Рашке, који су, како тврди, већ изложени албанизацији.
„Уколико неко не верује мени да су ти делови Старе Рашке изложени албанизацији нека пита Муамера Зукорлића који је о томе говорио. Додуше, свалио је албанизацију на Сулејмана Угљанина“, додаје Раковић.
