Није за обичан свет
Модну кућу „Барбери“ оптужили су да се понаша друштвено неодговорно и цинично, уз опаску да је одећу требало дати сиромашнима, односно поделити у хуманитарне сврхе. Са друге стране, ни акционарима није јасно зашто морају да издвајају додатна средства за уништавање онога што је могло бити продато по нижој цени и остварити тиме какав-такав профит. Компанија се чак није удостојила да понуди непродату робу инвеститорима пре него што је уништи.
Из „Барберија“ су објаснили да је овај корак био неопходан како би се заштитио бренд и интелектуална својина. Роба се уништава како се не би продавала на сивом тржишту по нижим ценама и како не би пала у руке „нежељене клијентеле“.
За последњих пет година „Барбери“ се „решио“ своје робе у износу од 120 милиона долара. Према проценама и рачуници листа „Тајмс“, бренд је уништио отприлике 20.000 примерака одеће. Ситуација се само погоршава: компанија уништава сваке године до 50 одсто више производа него неколико година уназад.
Понуда већа од потражње, а цене небу под облаке
Аналитичари модне индустрије објашњавају да је уништавање непродате робе и залиха, па чак и нераспакованих бала материјала са брендираним принтом и орнаментима, заправо потпуно уобичајена пракса за све луксузне произвођаче. Један од разлога је масовна производња. Одећа (брендираних) креатора је превише скупа, па би и у аутлетима скупљала прашину, јер је ни тамо нико не би куповао. На пример, „Барбери“ мантил кошта око две хиљаде долара. Са друге стране, продаја луксузног бренда у дисконтима је удар на репутацију, код купаца више не би постојала асоцијација на раскош и престиж.
Али компаније такође уништавају непродату гардеробу из финансијских разлога. На тај начин делимично враћају, односно компензују оно што нису продали, а за шта су у неком тренутку морали да плате царине. На пример, у складу са америчким законима, ако се роба увезена на територију САД не искористи, али уништи под контролом царинских органа, компанији ће бити враћено до 99 одсто укупне суме царина и пореза које је фирма већ уплатила.
Како се не би суочавали са проблемом, многе друге компаније слично функционишу. Конкретно француски бренд „Луј Витон“, који има 460 продавница по читавом свету, на крају године спаљује своје непродате ташне и путне торбе. Мотив је исти, компанија не жели да их продаје по нижим ценама и покушава да очува своје име и престиж. Осим тога, царине су високе, од 15-25 одсто, па уништавање робе омогућава да се део трошкова, односно губитака одбије.
Како је порталу „Куора“ испричао један од бивших сарадника „Луј Витона“, компанија организује распродаје за персонал два пута годишње. Али сваки примерак који се прода на таквим унутрашњим распродајама има серијски број и помно се прати. Уколико дође до препродаје преко интернета, на пример путем сајта И-беј, радник који је понудио овај производ на продају може имати много проблема.
„’Луј Витон‘ не организује отворене распродаје. Оно што не купе запослени на унутрашњим распродајама, уништава се. То се ради како би свако платио подједнако високу цену“, објашњава инсајдер.
Чак и луксузни сатови бивају уништени
На списку оних који уништавају своју непродату робу је и Ришмон — власник јувелирних марака „Картије“ и „Монблан“. За последње две године, компанија је уништила скупе сатове у вредности до 520 милиона долара. А прво заправо откупљују непродате сатове из малопродаје, да ова луксузна роба не би била продата за багателу, а потом и препродата.
Овакву политику је започео 2016. године бивши извршни директор компаније Ричард Лепе. Он је овакве потезе називао „ванредним мерама у ванредним ситуацијама“.
На очајничке мере је луксузна компанија, како кажу, била приморана поводом ситуације на азијском тржишту.
Испоставило се да су скупи сатови дуго скупљали прашину у излозима продавница након што су кинеске власти започеле масовну и немилосрдну борбу против корупције. Раскошни поклони високопостављеним службеницима су обично били управо скупи, луксузни сатови.
Продаја је нагло опала, а у компанији су се забринули да ће ако буду снизили цене, њихова роба доспети на сиво тржиште и да би многи посредници могли да нанесу штету бренду.
И масовно тржиште се угледа на луксузно
Уништавањем непродате робе, грех на себе навлаче и далеко јефтиније марке и брендови. Британско-шведски ланац H&M је, како су објавили у октобру прошле године репортери холандске телевизије, у периоду од 2013. године спалио 12 тона нове, непродате робе. Представници H&M тврде да су уништили робу која није прошла тестирања и у којој су нашли буђ и остатке олова.
Па ипак, зналци говоре да је, у суштини, проблем у хиперпроизводњи. Док су јефтини брендови, намењени „обичним“ људима, раније правили четири колекције годишње, сада се готово сваке недеље избаци на тржиште по неки нови модел. У трци за купцима они морају да се прилагођавају модним трендовима који се готово свакодневно мењају. А оно што није у тренду нико неће купити.
