Чланак се појавио само дан након што је објављено да Вашингтон има намеру да уведе царине у износу од 10 одсто, као и 25 одсто на кинеску робу и услуге, када се ради о увозу робе чија укупна сума износи преко двеста милијарди долара.
„Глобал тајмс“ задаје реторичко питање: зашто је компанија „Епл“, чије је седиште у Калифорнији, толико успешна у Кини, док многе кинеске компаније бележе огромне губитке у контексту све оштријих узајамних мера у оквиру трговинског рата који је започела Америка. Конфликт на релацији Пекинг–Вашингтон, како пише у чланку, требало би да наведе Кину да добро размисли о даљим корацима и можда о креирању нових принципа кинеско-америчке трговине.
Стиче се утисак да америчке компаније које се баве бизнисом у Кини излазе као победнице из овог трговинског рата. Кинеско тржиште је од виталног значаја за многе водеће америчке брендове, што даје Пекингу више простора за маневрисање у оштрој игри и условима трговачког конфликта, стоји у чланку.
Још током пролећа, када је трговински рат тек почињао, Кина је много пута упозоравала да има полуге којима може да одговори на мере САД. Један од начина — увођење царина, односно реципрочних мера на увоз америчке робе, већ је на снази. На реду би, како сматрају стручњаци, могао бити бојкот америчке робе.
Подсетимо да је већ било бојкота јапанске робе и чак погрома продавница које су продавале производе из Јапана, у време конфликта због спорних острва Сенкаку/Дјаоју. Последице напетости у односима Кине и Јужне Кореје због размештања америчких ракетних система ТХААД осетили су на својој кожи водећи јужнокорејски брендови. Конкретно, велика компанија „Лот“ из Јужне Кореје је и те како финансијски страдала, као и велики број јужнокорејских туроператера и авио-превозника.
Још један скорашњи пример како царине и различите баријере могу да утичу на одређену браншу јесу вина из Аустралије. Неколико аустралијских произвођача се пожалило на проблем са кинеском царином и сматрају да то посредно има везе са напетостима на релацији Пекинг–Вашингтон.
Засад се може само претпоставити да ли и како ће се развијати националистички пориви у Кини поводом заоштравања односа између Пекина и Вашингтона и наметања царина. На ту тему за Спутњик говори експерт Центра међународно трговачко-економске сарадње у оквиру Министарства трговине Народне Републике Кине Меј Синју:
„Желим да нагласим да трговински рат између Вашингтона и Пекинга није рат у правом смислу те речи. Међутим, како сада стоје ствари, може се очекивати чак и замрзавање и конфискација корпоративних актива САД, али током трговинског рата, такве мере не би требало напречац и непромишљено доносити. Кина мора да обезбеди привлачну пословну климу за инвеститоре из целог света. Али ако дође до појачавања притисака и трговински рат поприми још оштрије форме, Кина ће морати да предузме одређене рестриктивне мере за контролу репатријације профита америчких компанија.“
На то да је важно контролисати кретање профита америчких брендова и компанија у Кини пажњу је скренуо и лист „Глобал тајмс“. Каже се да кинески оператери који реализују обраду полуготових производа за „Епл“ добијају само 1,8 одсто од укупног профита.
„Вероватно је сад дошло оно време за јачање притиска на Кину и увођења нових трговачких царина“, тим речима је Трамп објаснио ситуацију за специјализовани телевизијски канал „Фокс бизнис“.
Да подгреју антиамеричка националистичка осећања могу и крајње провокативне изјаве министра трговине САД Вилбура Роса.
„Првобитни разлог за увођење царина Кинезима био је покушај да их убедимо да промене своје понашање. Уместо тога они су увели контрамере. Зато сада председник сматра да би вероватно требало ојачати притисак како би они коначно променили своје понашање“, изјавио је министар.
Он је додао да САД морају да створе такву атмосферу и ситуацију у којој би Кини било теже да настави своју неефикасну праксу, него да је реформише.
