У колумни за недељник „Глобус“ под насловом „Док негационисти негирају усташке злочине, Томпсон чини нешто много горе — слави их…“, Голдштајн констатује да је реч о човеку који је политичка чињеница, јер сваком својом песмом, сваким јавним наступом или појављивањем шаље политичку поруку.
Уз опширно подсећање на Томпсонову прошлост и његове „хитове“, Голдштајн подсећа и да је још 2006. године Јурица Павичић написао да је тај певач „можда сеоски фашиста“, али истовремено и носилац „вруће, увредљиве контракултуре која може запећи промотере либералнодемократских вредности“.
„Две године после ја сам додао да је Томпсон пропагатор усташтва и остајем при томе. Али Томпсон је данас надрастао позицију носиоца вруће, увредљиве контракултуре. Он је у Хрватској постао мејнстрим. И то је, заправо, сва страхота, и — ако хоћете — сва беда ове земље“, навео је Голдштајн, који се потом обрушио на хрватску председницу Колинду Грабар Китаровић, чије понашање прошле седмице је назвао скандалозним.
Подсетио је да је претходно у Јасеновцу Китаровићева недвосмислено осудила усташки режим и устврдила како су „многи Хрвати, погинувши за слободу и људскост, сврстали нашу домовину на исправну страну историје“.
Неки су се понадали да је то знак да председница мења политику, да се одмиче од ревизионизма и приближава антифашизму, како јој, уосталом, и Устав налаже, пише Голдштајн, али и примећује да је хрватској председници требало само два дана да одустане од „новог курса“.
Наиме, у интервјуу за „Дојче веле“, подсећа такође Голдштајн, Китаровићева је рекла да не зна да је Томпсон раније певао некакве песме.
„Па она би, као прва особа у држави, морала да зна да је Томпсон славио конкретне усташке злочине у Јасеновцу и Херцеговини! Зашто постоје њен кабинет и сви њени саветници“, приметио је Голдштајн.
Уместо тога, каже, председница се осврнула на Томпсонову песму „Лијепа ли си“, поручивши да апсолутно одбија да ту песму карактерише као националистичку.
„Волео бих да нас Колинда Грабар Китаровић подучи мало о земљопису — која је то Херцег-Босна у песми споменута уз Далмацију, Лику, Загорје, итд? Је ли то негде у Истри, или је можда у Славонији, код Нашица или у Пожешкој котлини? Или се ипак у тој песми доводи у питање интегритет и суверенитет БиХ“, пита Голдштајн.
Наводећи да Томпсон не треба више ништа ни да пева ни да говори, јер је он своје рекао, Голдштајн тврди да је и хрватска политика рекла своје и то с највишега места, кад је бранила тог „славитеља усташких злочина“.
„Али,најгоре од свега — све су рекли и хрватски грађани, јер је јуче објављено да је након свих могућих изјава и понашања на фудбалским утакмицама у Русији, популарност Китаровићеве у протеклих месец дана порасла за 11 одсто“, приметио је Голдштајн.
Тај историчар констатује да Китаровићева расте у очима својих гласача, али и да доприноси „унеређивању и примитивизацији хрватског друштва“.
„Од нас прави самозадовољну, самодовољну државицу на рубу ЕУ, коју западни свет маргинализује и сматра делом балканског полусвета“, констатује Голдштајн.
