„Руска војна операција је имала један циљ — прекид агресије и спречавање могућих нових напада. Њена организација и извођење је било строго пропорционално претњама Грузије“, наводи се у коментару поводом 10. годишњице августовских догађаја из 2008. године на Кавказу.
„Након завршета војне операције, јединице Оружаних снага Русије су повучене са територије Грузије у октобру 2008. године у складу са споразумом до којег су дошли председник Русије Дмитриј Медведев и председник Француске Никола Саркози, који је допуњен договором од 8. сепетбра 2008. године“, нагласили су у ресору.
Русија сматра да би правилан корак био потписивање споразума о узајамном ненападању између Грузије, Јужне Осетије и Абхазије.
Амбасадор Русије у Цхинвалију Марат Кулахметов је рекао за Спутњик да у садашњим условима има довољно руске војске у Јужној Осетији.
„Уколико буде било потребно — имамо људе који се баве тим питањем — донећемо одговарајућу одлуку“, одговорио је Кулахметов на питање да ли има потребе да се повећа војно присуство Русије у Јужној Осетији у позадини активне тежње Грузије да уђе у НАТО.
Он је додао да Москва прати војне вежбе НАТО-а у Грузији и неће дозволити дестабилизацију на граници са Јужном Осетијом.
„На територији Јужне Осетије се налази 4. Војна база и погранична управа ФСБ Русије која осигурава безбедност Јужне Осетије. Запад то узима у обзир“, указао је амбасадор.
Председник Русије Владимир Путин и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров су позвани на обележавање десетогодишњице признања независности Републике 26. августа.
Још 1992. годинне се већина становника изјаснила за уједињење са Русијом. Грађанима су била постављена два питања — да ли се слажете да Република буде независна и да ли се слажете са одлуком руководства о присаједињењу Русији? Излазност је била фантастична — 97 одсто грађана је изашло на биралишта, а на оба питања позитивно је одговорило чак 99,9 одсто гласача.
Међутим, Грузија је, уз помоћ Америке, покушала војним путем да поврати тај регион са 50.000 становника у августу 2008. године, што је пропало након војне интервенције Москве.
Након тога, Русија је признала суверенитет бивших аутономних области и наставила је да финансијски помаже Јужну Осетију. Само ове године Москва је издвојила 8,2 милијарде рубаља за подршку тој земљи.
Јужну Осетију као независну државу, осим Русије, признале су и Никарагва, Науру, Венецуела и Тувалу, док је међународне организације попут УН-а и ОЕБС-а, као и земље Запада, сматрају делом Грузије.
Своју жељу да буду у Русији становници Републике индиректно су потврдили и на референдуму 2011. године, када су се изјашњавали о томе да ли би руски језик требало да добије статус државног језика — 83,5 одсто људи је одговорило потврдно.
