Према раду објављеном у часопису „Proceedings of the National Academy of Sciences “, чак и ако би се све државе света придржавале Париског споразума постоји велика опасност да ће Земља ући у услове које климатолози називају „Земља стакленик“.
Аутори су у студији идентификовали десет процеса који би могли да имају ефект домина и да делују по принципу повратне спреге тако да раст температура више неће зависити само од људске емисије угљен-диоксида, преноси Б 92.
У ту групу спадају отапање леда, ослобађање метанових хидрата с два океана, слабљење копнених и морских одвода угљен-диоксида, пораст активности бактерија у океанима, одумирање амазонских прашума, смањење снежног покривача на северној хемисфери, нестанак арктичког леда у летњим месецима, али и смањење антарктичких морских и копнених ледених плоча.
На пример, отапање леда из земље ослободиће велике количине метана који је много снажнији од угљен-диоксида.
То ће јачати ефекат стакленика, даљи пораст температура и даља отапања. Наиме, научници предвиђају да ће океани, који тренутно апсорбирају и топлоту и угљен-диоксид и делују као њихови одводи и складишта, у једном тренутку нагло почети да ослобађају угљен-диоксид.
Према новој студији, то би могло да почне да се догађа већ при температурама од близу два степена вишим од прединдустријских. Аутори предвиђају да би температуре с временом могле да се стабилизују на глобалном просеку који би био од четири до пет степени виши од прединдустријског, док би нивои мора могли да нарасту за од 10 до 60 метара.
„Прелажење прага водило би према много вишим просечним температурама од било којих међуглацијалних у последња 1,2 милиона година. Ако се прекорачи праг, добијена путања вероватно би узроковала озбиљне поремећаје екосистема, друштва и економија. Потребна је колективна људска акција да се Земљини састави усмере далеко од потенцијалног прага и стабилизују. Таква акција подразумева управљање биосфером, климом и друштвима“, упозоравају аутори.
Неки стручњаци предвиђају да би у свету топлијем скоро 4 степени могло да живи једна десетина данашњег броја становника.
