Најновија изјава председника Србије Александра Вучића, да се залаже за разграничење са Албанцима, одмах је, како се и очекивало, изазвала реакције међу неким моћним актерима међународне заједнице. Британци и Немци су пожурили да кажу како је „корекција граница“ неприхватљива, јер би могла да дестабилизује не само регион.
Став британске Владе је да „нормализација односа Србије и Косова треба да буде основа за признавање независних и суверених држава унутар актуелних граница“, а федерална Влада Немачке је „категорично против померања граница између Косова и Србије, јер је тако нешто ризично“, пошто би „подела Косова могла да доведе до стварања потенцијалних дестабилизирајућих ефеката у региону и шире“.
Колико је онда заиста могућ предлог о разграничењу?
На то питање, саговорник Спутњика, некадашњи дипломата Зоран Миливојевић пре свега напомиње да колико год Немачку сматрали најснажнијом европском државом, она неће имати одлучујућу улогу.
„Што се Немаца тиче, они су регионална сила, њима није дозвољено да постану светска сила. Није им омогућено да постану чланица Савета безбедности (СБ) УН. Они су економска сила, нису војна сила и у ЕУ је сад политички најважнија Француска, зато што је војна сила, нуклеарна сила и стална чланица СБ УН, каже Миливојевић.
Са Европом би, сматра, све ишло лако, ако би Американци и Руси — пресекли.
„Промениле су се околности. Свет је другачији, сада је битно шта мисли Вашингтон, шта мисли Москва, Пекинг, и ту се негде ствари врте и завршавају. Немачка није глобална сила, а што се Британије тиче, она ће се увек приклонити америчком ставу, без обзира шта сада мисли.“
Он додаје да треба рачунати да ће отпори Европе, која је генерално у кризи, остати. Европа није велика и када отворите питање граница на Балкану, то представља ризик отварања Пандорине кутије и не зна се докле то може да иде, сматра саговорник Спутњика. Поред тога, западна Европа је дала свој допринос у стварању такозваног независног Косова, како НАТО бомбардовањем 1999. године, тако и његовим признавањем 2008. године и тешко је очекивати да од тога одустану, сматра Миливојевић.
Он зато сматра да је Вучић, када је говорио о разграничењу, пре свега имао у виду мишљење Америке, Русије и Кине.
„Очигледно је Вучић рачунао на Американце који сада шаљу поруку договорите се — прихватићемо, при чему треба напоменути да Американци не одустају од независности Косова. Према томе, када они кажу договорите се — прихватићемо, они рачунају да се две државе договоре“, напомиње Миливојевић.
Подсетио је уз то да у саопштењу америчке Амбасаде и Стејт департмента фигурира да би тај евентуални договор представљао локално решење, само за ситуацију везану за Србију и Косово. Они тиме желе да предупреде да оно буде проширено на друге случајеве, да не важи за Македонију, БиХ, друге државе, где би могло да се отвори питање граница.
Миливојевић подсећа и на познати став Русије који је данас поновила портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова, која се налази у посети Србији. А он је, како је напоменула, утемељен на и даље важећој Резолуцији 1244 УН, поштовању суверенитета и унутрашњег законодавства Србије.
„И наравно, ми смо увек говорили да ћемо подржати договоре који буду постигнути и који буду добри за Србију. То је наш доследан став“, рекла је Захарова у Београду.
Миливојевић, такође, напомиње да треба регистровати и недавну поруку кинеског амбасадора која, суштински, представља став врха кинеске државе. А кинески амбасадор је подсетио на стрпљење, на кинеско искуство са Хонгконгом. Дакле, како напомиње, порука Србији је — немојте да се одричете права на Косово и Метохију.
У сваком случају, када је у питању разграничење, нема таквог решења без гаранције и потврде великих сила. Као што, без обзира на евентуални договор Београда и Приштине о томе, нема столице за Косово у УН, ако то није у интересу Русије и Кине и ако оне за то не гласају у СБ, закључио је саговорник Спутњика.
