Потпредседник Српске Рамиз Салкић из Странке демократске акције покренуо је иницијативу о промени назива Републике Српске, па се због предстојећих општих избора у Босни и Херцеговини намеће питање зашто таква иницијатива долази у овом моменту?!
Неће заједно у Југославији, али хоће у БиХ
Крије ли се иза свега нешто веће и шта би то могло бити? Које и какве опасности то носи са собом и колико таква иницијатива има везе са кампањом пред опште изборе у БиХ? У крајњој линији, пошто овакве иницијативе за промену имена Српске нису новост и долазиле су и раније, које име би одговарало Бошњацима?
Политиколог из Београда Александар Павић, који познаје прилике у Босни и Херцеговини и Републици Српској, каже за Спутњик да је „Салкић члан удруженог злочиначког подухвата који се зове СДА и који је одговоран за избијање рата у Босни и Херцеговини“.
„Oснивач странке Алија Изетбеговић одбио је два мировна плана који би спречили рат у Босни и Херцеговини и они су искључиви кривци за крвопролиће, јер желе да контролишу целу државу. Није им била добра Југославија да живе заједно са Србима и Хрватима и другим народима, али зато желе да натерају Србе и Хрвате да живе у БиХ коју они контролишу“, јасан је Павић.
Тај аналитичар подвлачи да је у томе читава позадина Салкићеве иницијативе, који је, како каже, војник Алије Изетбеговића.
„Он је један муџахедин у кравати и оделу, али кравата и одело не треба да заваравају. Његова једина сврха у политичком животу је да нема Републике Српске и по могућству да нема Срба, а затим ни Хрвата у Босни и Херцеговини. Он је члан екстремистичке организације која би у нормалној држави требало да буде забрањена“, категоричан је Павић.
Иницијатива за рађање нових проблема
Професор из Бањалуке Милош Шолаја подсећа за Спутњик да је председник СДА Бакир Изетбеговић већ једном предлагао овакву иницијативу и да је сâм одустао од таквог предлога.
„То није реално, јер је Република Српска категорија из Дејтонског мировног споразума и уколико би било промењено име, онда би нестала и суштина. Не верујем да је то могуће, јер да се име некоме није свиђало, не би га прихватили“, напомиње Шолаја.
Чињеница је, додаје даље тај професор, да БиХ иде у изборе и да се траже сви могући начини да се што више мобилише своје изборно тело, а да се опет са друге стране наоштри и противничко, па отуда та Салкићева иницијатива.
Та иницијатива ће, верује Шолаја, у том смислу бити кратког даха, али подсећа да ипак после избора и остану неки од тих планова. И то онда почне да ствара проблем у реалном политичком животу, ма колико то у овом тренутку било искључиво изборно оријентисано. Може да се укључи Уставни суд који се, како каже наш саговорник, показао као извор нестабилности пристрасношћу страних судија.
„Уставни суд је у неколико наврата утицао на нестабилност у БиХ, нарочито кроз незадовољство Републике Српске. То је било у случају одлучивања о грбу и химни, затим није успео покушај промене заставе, али је зато Уставни суд наглашено био присутан кад је доносио одлуке о забрани референдума о евентуалној независности Републике Српске и још више кад је проактивно утицао да се забрани обележавање Републике Српске на дан кад је проглашен Устав 9. јануара“, наводи Шолаја.
Да је Салкићева иницијатива за промену имена Републике Српске у служби предизборне кампање, сагласан је и Александар Павић, али он додаје и да би члан СДА то причао и без кампање јер, како каже, СДА никад неће бити задовољан Дејтонским споразумом пошто су, иако се мастило на том документу није било ни осушило, кренули да га заједно са својим спољним спонзорима дерогирају и уруше, јер им страшно смета Република Српска.
У позадини свега је велика мржња
„Нема тог имена које би њих задовољило, осим да носи назив Босна и Херцеговина, као што други ентитет у себи носи назив Босна и Херцеговина, али по могућству да ту буду само већински муслимани, да ту вехабије контролишу све џамије, да може Зелена трансверзала да се споји и да онда могу да окрену своје видике тамо даље према Западу и према новом џихаду у Европи“, тврди Павић.
На питање, откуда константно понављање овакве иницијативе, тај политиколог каже да је то суштински мржња према Србима и према хришћанима.
„И они то могу да заклањају иза свакојаких измишљених ствари, јер једноставно не могу да прежале што овде више нема Отоманског царства и што они не уживају привилегије над хришћанима. Они се неће смирити док овде положај хришћана на целом простору не буде као што је рецимо у данашњој Саудијској Арабији., где је забрањено бити хришћанин“, прецизира Павић.
То је позадина свега, подвлачи Павић и каже да све друго што причају о грађанској демократији, јесте маска и лаж.
„Довољно је видети како Срби живе у Федерацији Босне и Херцеговине, да се види шта би они урадили са Србима да имају власт. Шта би они урадили у Републици Српској са Србима да имају власт? Све друго је само маска. Они су веома добро преузели ту квазидемократску и квазилибералну реторику, али њихова дела говоре другачије. У Сарајеву практично више нема Срба, иако је то град у коме је живело 150.000 Срба пре рата. А то је сад претворено у неку блискоисточну престоницу. И то је цео њихов програм, а дела говоре све“, указује тај политиколог.
Док је Шолаја на становишту да овакве иницијативе долазе из редова бошњачких политичара због дизања политичких тензија, а не због неког њиховог предлога имена за Српску, Павић сматра да било које име за Српску, да евентуално предложе Бошњаци, то Срби неће прихватити.
„Питати Бошњаке шта би они хтели било би сулудо, осим уколико они не желе да питају Србе како би они желели да се назове Босна и Херцеговина, а то се сигурно неће десити. Мислим да би они највише волели да то буде неки ’Уједињени европски емират‘ и да би им то било баш по мери“, циничан је Павић.
