Овај припадник британске обавештајне службе СОЕ, рођен 1910. године у Јужној Африци, по занимању је био рударски инжењер. Од 1936. до 1940. године живео је и радио у Србији у рудницима антимона Зајача, Костајник и Столице код Крупња, а онда се вратио у Енглеску. У касну јесен 1941. године враћен је у нашу земљу, у штаб Југословенске војске у отаџбини.
Британци се нису претрзали у слању помоћи Дражи, најчешће су то били пакети санитетског материјала и муниције, али су ипак у току 1943. године из авиона избациване и пошиљке за златом и дијамантима да четници купе оружје. По свему судећи, ово благо потицало је из југословенских златних резерви затечених у иностранству у тренутку избијања рата, пише „Курир“.
Како год било, Хадсон је део овог блага задржао за себе и закопао у земљу. Да ли при повлачењу није стигао да га понесе или је од почетка рачунао да ће га узети тек кад се рат заврши, сада се не зна. Касније је вредност злата и драгуља које је од Драже Михаиловића утајио Бил Хадсон процењена на данашњих 3.000.000 долара!
После Другог светског рата Бил Хадсон је, у чину пуковника, војни изасланик у Румунији. У Букурешту упознаје извесног Штефана Цолнера, који је због куповине дрва за британску Владу несметано путовао по источној Европи, и даје му инструкције како да пронађе део драгоцености сакривених код Чачка. Цолнер је ископао две конзерве у којима су се, замотани у делове шаторског платна, налазили златници и дијаманти.
Приликом другог доласка, на планини Мучањ изнад Ивањице откопао је две кутије од експлозива до врха пуне драгоценостима, али су га тада заскочили агенти југословенске службе безбедности Озна. Цолнера изводе на суд, па тако афера избија на видело: лондонски „Сандеј тајмс“ објављује целу причу, Хадсон је по хитном поступку пензионисан, после чега се сели у родну Јужну Африку.
Међутим, легенда о „Хадсоновом злату“ остаје да живи међу локалним становништвом, а 1965. године, по налогу Александра Ранковића, УДБ покреће тајну акцију „Морава“ на простору Овчарско-кабларске клисуре, како би нашао „трећу Хадсонову торбу“. Пре него што је ишта пронађено, Ранковића смењују на Брионском пленуму.
Али то није крај ове приче! У децембру 1983. године са Би-Би-Си екипом, која је снимала документарну серију о британским војним мисијама у Другом светском рату, у Србију долази и Бил Хадсон. Надзиран од наше Службе државне безбедности, ништа из земље приликом одласка није изнео. Умро је 1995. године у Јужној Африци, а документа о акцији „Морава“ још се чувају под ознаком „поверљиво“.
