Значај Конвенције о правном статусу Каспијског мора, коју су потписали лидери Русије, Азербејџана, Ирана, Казахстана и Туркменистана, као и шта она представља за земље потписнице, али и за Запад, биле су теме емисије „На нишану Лазанског“.
Подсећања ради, договор пет земаља подразумева да ће Каспијско море бити коришћено искључиво у мирнодопске сврхе, уз забрану присуства оружаних снага ванрегионалних држава, односно без војних база држава које не излазе на највеће језеро на планети, површине 371.000 квадратних километара.
Према речима Синише Љепојевића, дугогодишњег дописника српских медија из Лондона, та конвенција представља велику победу пре свега Русије, јер она већ двадесет година инсистира на међудржавном уговору који би регулисао права земаља на обалама Каспијског мора.
Лепојевић додаје и да тај догађај има посебан значај јер представља слику онога што се тренутно дешава у свету.
„Те земље су коначно пристале на договор са Русијом, као водећом земљом у том региону, због тога што је постало јасно да од Запада нема ништа, да се од њега не може ништа очекивати и то је једна од темељних промена света. То је изузетно важан догађај управо у том смислу, што су земље које су годинама биле под пре свега америчким притиском, попут Казахстана и Туркменистана, коначно повукле црту и определиле се за оно што је њихов комшилук и њихов интерес“, објашњава свој став Љепојевић.
Како каже, такав исход се могао очекивати још прошле године, након што је Москву посетио председник Туркменистана, земље за коју је Запад гајио велике наде да ће успети да је привуче на своју страну.
„Он је тада председнику Русије Владимиру Путину поклонио средњоазијског пса расе алабаи, који у том делу света представља симбол верности. То је била порука да ће Туркменистан бити веран пријатељ Русије и после тог поклона никакви разговори више нису били занимљиви за новине или дипломатију. Та симболика је, у ствари, најаутентичнија потврда те тектонске промене која се десила — те земље, после толико притисака које су трпеле, определиле су се за оно што је њихова реалност“, каже Љепојевић.
Политиколог Александар Павић оцењује да није ни чудо да се „Каспијски договор“ у западним медијима готово и не помиње.
„Како они то могу да спинују, а да то буде повољно по њих? Они не могу то да представе као агресију, јер је реч о дипломатском договору, нити то могу да представе као амерички успех, јер очигледно да ни то није случај. Са друге стране, Иран је део тог договора о Каспијском мору, земља коју Сједињене Државе покушавају да изолују. Они су, дакле, врло добри у томе да оно што им се не допада представе једноставно као да не постоји или да игноришу оно што није њихова верзија истине. Неко у Пентагону зна да је ово стварно велика руска победа, као и победа Ирана, и САД неће да рекламирају свој пораз“, категоричан је Павић.
Синиша Љепојевић напомиње да је за „Каспијски договор“ врло заинтересована и Турска.
„У договор су укључени Азербејџан и Туркменистан, земље које су етнички блиске Турској, јер припадају Турцима Селџуцима, док је данашњу Турску основало османско племе. Дакле, то је иста етничка група и међу њима постоји велика сарадња, па је Анкара веома заинтересована да овај договор пет земаља буде успешан. Са друге стране, Турска има амбиције да мало промени интензитет савезништва са западним савезницима из НАТО-а и да се окрене ка Истоку, па је у том смислу ово циљна група Турске — од Ирана, преко Русије, до Авганистана. Према томе, за Турску је договор у вези са Каспијским морем добар знак“, закључује Љепојевић.
