Косово и Балкан на таквим састанцима могу само да се помену на списку питања, као што се обично дешава на тим састанцима на врху: расправља се о две-три теме, а остала питања се условно пређу, оцењује Ђукић.
С обзиром на остале теме, мала је вероватноћа да ће се Србија и Косово и Метохија наћи на дневном реду самита, слаже се и дописник Радио-телевизије Србије из Немачке Ненад Радичевић.
„Нешто слично се догодило на самиту Путина и Трампа. Представници тако великих сила теме као што је Косово у ком не постоји директан безбедносни проблем очигледно препуштају ниже рангираним службеницима у министарствима спољних послова“, каже Радичевић и понавља да не верује да може доћи до дубље расправе између немачке канцеларке и руског председника о питању Косова и Метохије.
По мишљењу Ђукића, Косово је регионална тема која је, како каже, под контролом релевантних међународних фактора.
„Последње изјаве о разграничењу су показале да ти међународни фактори о томе имају чврст и јасан став и да су тему Косова ставили у врло јасне оквире у којима се морамо кретати“, наводи Ђукић, уз опаску да не треба очекивати евентуалну корекцију ставова ни Немачке, ни доследног става Русије с друге стране.
„Поготову не треба очекивати корекцију немачког става о Косову. Он је јако чврст, јако тврд. Такви су ставови и осталих партнера у оквиру ЕУ“, децидан је Ђукић.
Најмање спорна енергетика
Немачка канцеларка ће примити руског председника у резиденцији у палати Мезеберг код Берлина, а очекује се да ће теме разговора између осталог бити Сирија, Украјина, енергетика и билатерални односи. Према Ђукићевим речима, две земље се највише слажу када је у питању енергетика, и тако је последњих 50 година.
„То је и данас топ-тема у немачко-руским односима, али и незаобилазна тема на сваком сусрету на врху и на другим нивоима“, примећује Ђукић. Он подсећа да су контакти званичника двеју земаља стални: двоје лидера срели су се последњи пут пре три месеца у Сочију, а недавно је у Немачкој боравио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, који се срео са начелником немачког генералштаба. Такође, немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер посетио је Русију.
„Тај дијалог одражава потребу Европе за стабилним односима и предвидивим односима са Русијом, за Европу сарадње и безбедности“, истиче Ђукић.
Други важан фактор у односима двеју земаља је, како каже, снажна заинтересованост немачког бизниса за сарадњу са Русијом.
„Без обзира на све политичке кризе које су постојале и које постоје између Запада и Истока, односно Русије и Немачке, никада није престајао дијалог бизниса. У Русији је изузетно присутан немачки бизнис и чини да је од свих земаља немачки бизнис понео највеће губитке због последње кризе која је избила због Украјине“, констатује Ђукић.
Радичевић истиче да Немачка у извозу за Русију губи бар 30 милијарди годишње, па кад се то помножи са годинама уназад, то је поприлична сума, због чега је огромно незадовољство међу пословним људима због санкција према Русији.
Ђукић наводи податак да је само робна размена пала са преко 80 милијарди евра на испод 50 милијарди евра. „То је био страховити удар за немачку привреду. Она такве ударе једноставно не може да поднесе и зато врши притисак на немачку политику да стално држи отворена врата за дијалог и разговоре са Москвом“, указује дипломата.
Да ли је Немачка талац Русије
Међутим, Сједињене Државе не гледају благонаклоно на то, штавише, амерички председник Доналд Трамп сматра да је Немачка „талац Русије“ због енергената. Према речима дописника РТС-а из Немачке Ненада Радичевића, то неће утицати на став Немачке о гасоводу „Северни ток 2“.
„У Немачкој се уопште не доводи у питање реализација пројекта ’Северни ток 2‘. Они те Трампове оцене сматрају непримереним и покушавају да на неки начин задовоље његове прохтеве, макар када се ради о повећању трошкова за одбрану, али што се тиче гаса, они ту не желе никакав уступак. Једини уступак, када је Меркелова променила свој став протеклих месеци, јесте када је украјинском председнику Порошенку рекла да ’Северни ток 2‘ заиста има и геополитичке последице“, каже Радичевић.
Према његовом мишљењу, Немачка ће покушати да осигура гаранције да Украјина неће бити заобиђена када је у питању руски гас. „Не би ме чудило да тема решења украјинског питања и решења ’Северног тока 2‘ у вези са Украјином буде практично један пакет“, додаје Радичевић. Ђукић пак не види начина да се „Северни ток 2“ повеже са решењем проблема Донбаса, истичући да на ово друго питање утичу два фактора: Америка и предстојећи председнички избори у Украјини.
Кад је реч о Украјини, Ђукић сматра да Немачка ту не може много да утиче на промену ситуације. Како каже, Кијев је под америчким кишобраном, а слабост Минског споразума и јесте што ту нема америчке компоненте, па га Американци подривају.
„Немачка је немоћна да било шта учини у политичком, па и у економском смислу, пошто је Украјина под командом Америке у погледу војне помоћи, добија обилату војну помоћ. Путин и Меркелова могу само да се сложе да не могу да се сложе око тога и да не могу ништа да учине, док Америка ту нешто не учини, али мислим да неће ни учинити. Не треба ни очекивати промену америчке политике према Украјини, јер је она нашла Ахилову пету Русије и она ту иглу из Ахилове пете неће вадити без неких других великих промена“, сматра дипломата.
На питање како објашњава дисонантне тонове у Немачкој према Русији, с обзиром на то да немачки генерал Манфред Хофман каже да би било боље да Запад има Русију за партнера, док министарка одбране Урсула фон дер Лајен тражи чвршћи став према Русији, Радичевић истиче да је то резултат унутарполитичке борбе у Немачкој.
„Русија је ту више колатерална штета унутрашњих препуцавања у ЦДУ-а. Што се тиче безбедносних структура, људи који су војни експерти или некадашњи генерали, сви ће вам незванично рећи да нико од њих ни у лудилу не жели никакав сукоб са Русијом. Део њих је веома јасно проамерички настројен и у ситуацији где Доналд Трамп критикује Немачку на сваком потезу, ти проамерички генерали губе тло у својим анализама шта би Немачка требало да уради. То и јесте узрок тих дисонантних тонова“, објашњава наш саговорник.
