То да ратни ветерани Петриње траже да се забрани наредни, 3. Фестивал ојкања, који се већ традиционално одржава крајем августа у њиховом граду, не би било чудно, да тај специфични музички израз управо Хрватска није ставила на Унескову листу угрожене нематеријалне баштине.
Координација удружења ратних ветерана Петриње успротивила се, наиме, одржавању Фестивала ојкача, зато што ту манифестацију организује Српско културно друштво „Просвјета“.
И иначе, српско-хрватска дебата по разним питањима није окончана ни када је реч о „власништву“ над тим начином певања.
Хрватска је 2010. године успела да га стави на листу Унеска, а књижевник Ненад Грујичић, Крајишник који живи у Панчеву, аутор Антологије крајишких ојкача, указао је, у истоименом есеју, да је реч о „отимачини српске културне баштине“ и непримереном гесту.
Хрватска је, по Грујичићу, „беспризорно присвојила ојкачу (ојкање), не помињући српски корен и успела да упише на листу Унеска као своју баштину на мапи човечанства“.
Пошто је, како каже, изостало реаговање тадашњих државних институција из Србије и Републике Српске, то јест Босне и Херцеговине, где се ојкача увелико баштини и данас живи, Грујичић је успео да 2012. године ојкање ипак буде уврштено у први Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, какав статус и данас има.
Ојкача је на тој листи уписана као „поетско-музички облик Срба Динараца-Крајишника у Војводини (Србији)“.
Иначе, поводом одлуке Унеска, да ојкање стави на листу нематеријалне баштине, хрватска новинска агенција „Хина“ је тада објавила да је ојкање „остатак илирског и праилирског певања с подручја античке Далмације, данашње Далмације, БиХ и Црне Горе, које су Хрвати усвојили и сачували“.
Агенција је навела и да је ојкање „врло старо певање, у коме музиколози виде најстарије облике вишегласја“.
Због тога, али и зато што петрињску манифестацију ојкања већ традиционално организује Српско културно друштво „Просвјета“, тамошњи такозвани бранитељи протестују против Фестивала.
Тај, како кажу, специфични начин певања представља „наставак великосрпске побуне и величање Српске крајине“.
Они тврде да немају ништа против одржавања Фестивала, али траже да се он измести у оближњи Јабуковац или Блињу.
Проблема са одржавањем овог Фестивала било је и 2015. године, када су „бранитељи“ запевали такозване „буднице“, оног часа када су чланови СКД Уна из Новог Града изашли на позорницу, што је одложило почетак ове манифестације.
Овогодишњи Фестивал ојкања најављен је за 25. август, за учешће је пријављен велики број ансамбала са простора готово целе бивше СФРЈ, али организатори страхују да би неки, због подигнутих тензија, могли и да откажу наступ, попут два из Београда, који су то већ учинили.
Представници такозваних петрињских бранитеља раније су на конференцији за новинаре рекли да „ојкање није традиција у том граду“, те да „ојкају они који су пуцали по нама“.
Петрињским ратним ветеранима смета и датум одржавања Фестивала, јер ће тога дана они у центру града открити спомен-плочу првом хрватском председнику Фрању Туђману.
Поручили су како не желе да се „тај светли дан историје Петриње исто вече претвори у наставак великосрпске побуне и величање такозване Српске крајине, од које Срби не одустају“.
„Просвјета“: Смирити тензије
Истовремено, из Српског културног друштва „Просвјета“ подсећају да је Фестивал ојкаче „манифестација која баштини традицију и обичаје не само српске заједнице с простора централних делова Хрватске, већ и других народа, који заједно вековима живе на истим просторима и чија се култура и традиција међусобно прожимају".
„Сматрамо да начин народног певања, познат у народу као ’ојкање‘, ни у којем контексту није и не може бити разлог за подизање тензија и нарушавање суживота на подручју града Петриња, самим тим што је Фестивал уврштен у годишњи програм рада Петрињског пододбора СКД ’Просвјета‘ за 2018. годину и као такав је суфинансиран средствима Савета за националне мањине Републике Хрватске“, поручили су из Српског културног друштва.
Позвали су све грађане Петриње на смиривање тензија и толерантност, а државне институције на осигуравање услова за несметани рад Петрињског пододбора.
Надлежне државне институције Хрватске о противљењу петрињских ветерана за сада ћуте.
