Редакција радија „Спутњик Србија“ угостила је групу америчких студената и њиховог професора са Нортистерн универзитета у Бостону, који су провели неколико недеља упознајући Србију и Босну и Херцеговину у оквиру студијског путовања „Дијалог цивилизација“.
Према речима Младена Мрдаља, професора на летњем програму Нортистерн универзитета, који овај студијски програм организује већ осам година, Балкан је нестао из вида америчких студената с обзиром на то да су ратови иза нас, па га нема претерано у западним медијима.
„Доста њих изабере Балкан ни не знајући много шта се ту дешава, али припреме за пут које изискују упознавање са простором који је тема студијског путовања али и сам боравак овде им даје једну дубљу перцепцију овог дела света. Интересовање за путовање у земље бивше Југославије све је веће из године у годину“ објашњава Мрдаљ.
Америчке студенте у Београд је довео и Денис Саливан, професор политичких наука и међународних односа на Нортистерн универзитету и стручњак за Блиски исток. Ожењен је Српкињом, а у емисији „Спутњик интервју“ објаснио је да је студентско путовање на Балкан заправо инспирисано сличним програмом који је раније организовао на Блиском истоку.
„Имао сам жељу да отворим тај део света студентима у Сједињеним Државама и да, на неки начин, разбијем митове о арапском свету. Ту жељу сада преносим и овде, у Србију, Босну и Херцеговину, на Балкан у ширем смислу, јер видим да су та два региона, нажалост, али и на један леп начин — врло слична. Лепоте оба та дела света се често превиђају, а медијска пажња је усмерена на страхоте које су их задесиле. Надам се да ће ови млади људи посетом овом простору успети да разбију предрасуде, да увиде различитости у мишљењу и ставовима у земљама које смо посетили, те различите погледе на свет“, напомиње Саливан.
Како каже, свестан је да ђаци и студенти у САД не уче превише о Балкану, па је циљ овог путовања да га упознају, али и да сруше стереотипе и митове.
„Ми смо у Америци прескочили деведесете у образовању ове генерације. Зато сам желео да дођу овде, да једу ћевапе, пробају и осете овај простор, да разговарају са Србима, Босанцима, Хрватима, косовским Албанцима, са свима у тим помешаним слојевима који чине један прелеп мозаик… И да опет оду кући збуњени, али макар мало мање збуњени. Надам се да ће одавде отићи са жељом да се врате, јер је ово место магично. Не знам да ли људи одавде схватају колико је нама, који нисмо одавде, ово место магично. Када закорачимо у овај град, ову земљу, овај регион, нешто магично се деси и ја то виђам већ седам година“, истиче Саливан.
Да је Балкан посебан сматрају и студенти, Дени, Џејк и Питер.
„Јако ми се допада све што сам видела, покушавам све да упијем. На почетку сам била преплављена информацијама, али сада заиста уживам у томе како је све у овом делу света слојевито. Заиста сам уживала у истраживању истине о овим просторима, онако како сам је ја видела, а то што сам имала прилику да разговарам са толико различитих људи различитог порекла је било драгоцено и верујем да сам унапредила своје виђење света у много дубљем контексту“, каже Дени.
Према Питеровим речима, историја у култура ових простора на њега је оставила посебан утисак.
„Нисам очекивао ни близу толико културе, толико историје на овим просторима, јер је раније ово увек била празна тачка у мом виђењу Европе и света. Знам прилично добро новију историју, али даља историја ових простора је за мене потпуно невероватна, колико је комплексна та интеракција различитих култура хиљадама година уназад. То ме је одушевило“, објашњава Питер.
Његов колега Џејк један је од студената који би волели да се врате и неко време раде у Београду.
„Када сам разговарао са родитељима о томе да идем у Босну и Србију, они нису знали ни где су те земље на мапи. Мислим да много Американаца, чак и ако знају шта је Балкан, вероватно мисле да је цео исти, али упознајући људе у Босни, а потом и у Србији и видети велику разлику у мишљењима које имају… То је било јако интересантно. Мислим да те различитости које смо овде видели можемо применити у нашим студијама и на друге делове света“, каже Џејк.
